U porti manastira Pinosava, tišina. Tu, pod krošnjom Karađorđevog hrasta, oseća se istorija. Lepota ovog mesta je specifična i duboka, svedok duge istorije i važnih događaja.
Predanje kaže da je upravo ovde, pred odlazak na Kosovo, pričešćivana srpska vojska u vreme cara Lazara. Vekovi su potom ostavili svoj trag u svakom kamenu, u svakoj fresci koja se rađa iz temeljne obnove.
Arhimandrit Petar, iguman manastira, otkriva nam i poreklo samog imena – Pinosava. Legenda kaže da su dve sestre sa Kosova, Vidosava i Pinosava, došle u tada slobodnije krajeve srpske despotovine. Vidosava je podigla Hram Uspenja majke Božije u Smederevu, a Pinosava – ovaj hram. On postoji od 1430. godine, ali samo mesto je poznato kao crkvište još iz vizantijskog doba, kada je na ovom prostoru već bilo hramova.
Predanje o pričešćivanju vojske nije jedino vezano za Kosovo. Kaže se da su ratnici iz severnih krajeva Lazareve Srbije baš ovde skupljani na pričest, pre sudbonosnog odlaska na jug.
Tokom velikih seoba Srba, stradalo je mnogo manastira. Stradala je i Pinosava. Dugo je postojala tek kao brvnara, sve do 1841. godine, kada su meštani odlučili da podignu hram, ne samo za selo Kusadak, već za šest okolnih sela.
Od 2022. godine, uz pomoć Ministarstva kulture, počeli su radovi na obnovi manastira i oslikavanju fresaka. Radovi su još uvek u toku. Tako Pinosava danas nije samo svedok prošlosti – ona je živa gradnja, vera koja se zidala vekovima, a i dalje se zida.
