Devet vrtova ovog grada u provinciji Đangsu obuhvaćeno je Uneskovim dobrom svetske baštine. Prvi su upisani 1997. godine, a dobro je prošireno 2000. Njihovo uređenje povezuje vodu, kamenje, biljke i građevine u celine nadahnute kineskim pejzažnim slikarstvom.
Kako se stvara osećaj prostranstva
Voda otvara pogled i u odrazu ponavlja obrise okolnih paviljona i rastinja. Kamenje postaje planinski predeo, dok staze povezuju prizore koji se postepeno otkrivaju.
U vrtu Lingering, vijugava putanja vodi kroz smenu pogleda na vodu, stene i građevine. Posetilac prostor upoznaje u delovima, pa šetnja pruža više različitih doživljaja nego što bi njegova površina nagovestila.
Posebno upečatljiv primer je Vrt gospodara mreža, poznat i pod engleskim nazivom Master of the Nets Garden. Na približno 5.400 kvadratnih metara, oko središnjeg jezerceta raspoređeni su natkriveni prolazi, paviljoni i mala dvorišta. Njihov odnos stvara utisak znatno većeg prostora.
Prostor za svakodnevni život
Ovi vrtovi bili su povezani s rezidencijama, a njihovi paviljoni i druge prostorije služili su za čitanje, pisanje, razgovor, čaj i muziku. Pejzaž se posmatrao iz različitih tačaka, tokom običnih dnevnih aktivnosti.
U tome je posebna privlačnost Sudžoua: vrt pokazuje koliko pažljivo raspoređeni detalji mogu da promene naš doživljaj prostora. Jezerce, nekoliko stena i paviljon zajedno postaju mali svet koji poziva da se zastane.
