Tokom perioda ekstremno visokih temperatura u vremenskim prognozama često se pominje toplotna kupola.
Iako naziv zvuči kao da se iznad nekog područja stvara stvarni poklopac, reč je o slikovitom opisu stabilnog sistema visokog vazdušnog pritiska koji pogoduje dugotrajnom zagrevanju.
Takav atmosferski obrazac može da se zadrži danima, a ponekad i duže. Temperature tada postepeno rastu, dok oblaci, kiša i prodor svežijeg vazduha izostaju.
Problem postaje još ozbiljniji ako vrele dane prate visoke noćne temperature, jer organizam i zagrejane zgrade nemaju dovoljno vremena da se rashlade.
Kako nastaje toplotna kupola?
Toplotna kupola nastaje kada se snažan i postojan sistem visokog vazdušnog pritiska zadrži iznad određenog područja. Vazduh se u takvom sistemu spušta prema tlu, sabija i dodatno zagreva.
Istovremeno se otežava formiranje oblaka i padavina, pa Sunčevi zraci neometano zagrevaju površinu. Zagrejano tlo zatim predaje toplotu vazduhu iznad sebe, zbog čega temperature mogu da rastu iz dana u dan.
Upravo zbog tog efekta visok vazdušni pritisak slikovito se poredi sa poklopcem koji zadržava vrelinu. Britanska meteorološka služba Met Office objašnjava da spuštanje i sabijanje vazduha, uz vedro nebo i snažno Sunčevo zračenje, može da dovede do izuzetno visokih temperatura.
Da li su toplotna kupola i toplotni talas isto?
Ova dva pojma povezana su, ali nemaju isto značenje.
Toplotna kupola opisuje atmosferski obrazac koji omogućava nagomilavanje i zadržavanje toplote. Toplotni talas, sa druge strane, predstavlja period neuobičajeno visokih temperatura u odnosu na uobičajene klimatske uslove određenog područja.
Toplotna kupola, dakle, može da izazove ili pojača toplotni talas, ali svaki period velikih vrućina ne mora nužno da bude povezan sa ovim fenomenom.
Kako dugotrajna vrućina utiče na zdravlje?
Kada je izloženo visokim temperaturama, telo pokušava da se rashladi znojenjem i širenjem krvnih sudova. Ukoliko vrućina traje dugo, naročito uz visoku vlažnost vazduha, ovaj prirodni sistem rashlađivanja postaje manje efikasan.
Organizam tada gubi vodu i elektrolite, dok se dodatno opterećuju srce i bubrezi. Mogu se javiti glavobolja, vrtoglavica, slabost, grčevi, mučnina i ubrzan rad srca.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ekstremna vrućina može da izazove toplotnu iscrpljenost i toplotni udar, ali i da pogorša kardiovaskularne, respiratorne, bubrežne i druge hronične bolesti.
Posebno su ugroženi:
- starije osobe i mala deca;
- trudnice;
- hronični bolesnici;
- osobe koje rade ili treniraju na otvorenom;
- ljudi koji žive sami ili nemaju mogućnost da rashlade prostor;
- osobe koje koriste određene lekove koji utiču na znojenje, krvni pritisak ili ravnotežu tečnosti.
Simptomi koje ne treba zanemariti
Obilno znojenje, jaka žeđ, malaksalost, vrtoglavica, glavobolja i mučnina mogu da ukažu na toplotnu iscrpljenost. Osobu bi trebalo skloniti sa sunca, smestiti je u rashlađen prostor i ponuditi joj vodu u manjim gutljajima, pod uslovom da je potpuno svesna.
Zbunjenost, dezorijentacija, gubitak svesti, grčevi i veoma visoka telesna temperatura mogu biti znaci toplotnog udara, koji predstavlja hitno medicinsko stanje.
U tom slučaju potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć i započeti rashlađivanje osobe. Nekome ko je zbunjen ili bez svesti ne treba davati tečnost.
Kako se zaštititi tokom ekstremnih vrućina?
Tokom najtoplijeg dela dana trebalo bi izbegavati naporne aktivnosti i duži boravak na direktnom suncu. Vodu treba piti redovno, čak i kada žeđ nije izražena, dok alkohol i velike količine zaslađenih ili kofeinskih napitaka mogu doprineti dehidrataciji.
Prostorije je najbolje provetravati rano ujutru i tokom noći, a preko dana zatvoriti prozore i spustiti roletne na sunčanoj strani. Preporučuju se lagana i svetla odeća, šešir i boravak u hladu ili rashlađenom prostoru.
Decu, starije osobe i životinje nikada ne treba ostavljati u parkiranom automobilu, čak ni nakratko, jer temperatura u zatvorenom vozilu može veoma brzo da dostigne opasne vrednosti.
Toplotna kupola nije posebna vrsta oluje niti nevidljiva fizička prepreka iznad grada. To je naziv za atmosferske uslove koji omogućavaju da se vrućina zadrži i pojačava tokom više dana. Zbog toga je važno pratiti zvanična meteorološka upozorenja i pravovremeno prilagoditi dnevne aktivnosti.
