Slučaj devetnaestogodišnjeg Didijea Gaspara Ovena Maksimilijena, koji je u Singapuru kažnjen sa 600 singapurskih dolara (oko 400 evra) jer je olizao slamku iz automata za sok i vratio je nazad, na prvi pogled deluje kao nesrazmerna reakcija pravosuđa. Mladom Francuzu je za ovaj čin pretila i zatvorska kazna do tri meseca, a od rešetaka ga je spaslo samo to što niko drugi nije upotrebio spornu slamku.
Međutim, svako ko poznaje prilike u ovoj ostrvskoj državi zna da Singapur decenijama gradi status jednog od najbezbednijih, najčistijih i najuređenijih gradova na svetu – i to kroz primenu zakona koji turistima i strancima često deluju kao izraziti ekstrem.
Zabrana žvakaćih guma: Rat protiv lepljivih otpadaka
Jedan od najpoznatijih i najspecifičnijih zakona u Singapuru jeste potpuna zabrana uvoza i prodaje žvakaćih guma, koja je na snazi još od 1992. godine. Odluka je doneta nakon što su vandali žvakaćim gumama počeli da blokiraju senzore na vratima podzemne železnice, izazivajući zastoje u saobraćaju.
Danas je unos žvakaćih guma u zemlju strogo zabranjen, osim u medicinske svrhe (poput žvaka za odvikavanje od pušenja koje se kupuju isključivo na recept), a za pljuvanje ili bacanje žvake na ulici zaprećene su novčane kazne koje dostižu i nekoliko hiljada dolara.
Neoprostivi higijenski prekršaji: Od nepuštanja vode do opuška na trotoaru
Singapurske vlasti higijenu u javnom prostoru ne prepuštaju savesti pojedinca, već je regulišu kaznenim odredbama. Bacanje najmanjeg komadića otpada, poput pikavca ili papirića, na ulici se pri prvom prekršaju kažnjava sa 1.000 dolara, dok višestruki prestupnici moraju da rade društveno-koristan rad noseći svetleće prsluke kako bi ih javnost identifikovala.
Zanimljivo je da zakonske sankcije prete i onima koji zaborave da puste vodu u javnom toaletu – policijski službenici i inspekcije imaju pravo da vrše nasumične provere, a kazna tza ovaj propust iznosi oko 150 dolara.
Hrana u prevozu i zabranjeno voće
Javni prevoz u Singapuru funkcioniše besprekorno, ali pod veoma restriktivnim pravilima. Unutar vozila i na stanicama podzemne železnice strogo je zabranjeno konzumiranje hrane i pića, pa čak i obične vode. Za gutljaj vode na peronu možete platiti kaznu do 500 dolara. Pored toga, specifično lokalno pravilo odnosi se na voće durijan, poznato po izuzetno jakom i neprijatnom mirisu. Iako se smatra delikatesom, unošenje durijana u autobus ili voz najstrože je zabranjeno.
Pravni sistem bez kompromisa
Mnogi zakoni usmereni su i na očuvanje privatnosti i javnog morala. Tako je, na primer, hodanje bez odeće u sopstvenom stanu ili kući prekršaj ukoliko ste vidljivi komšijama ili prolaznicima, jer se to po tamošnjim propisima smatra pornografijom i narušavanjem mira. Za teža krivična dela, ali i pojedine oblike ozbiljnijeg vandalizma (poput crtanja grafita na javnim površinama), pravosudni sistem Singapura i dalje primenjuje tradicionalne fizicke kazne, uključujući javno bičevanje trskom, što redovno izaziva debate u međunarodnim organizacijama za ljudska prava.
Između utopije i strogog kontrolisanog društva
Model koji je Singapur primenio transformisao ga je iz nerazvijene luke u globalni finansijski centar sa izuzetno niskom stopom kriminala i besprekorno čistim ulicama. Ipak, slučaj francuskog studenta pokazuje gde se nalazi tanka linija između pravne države i društvenog inženjeringa. Za stanovnike Singapura rigorozna pravila su cena savršenog reda, dok za posetioce ostaju podsetnik da u ovom „gradu kazni” (kako ga neretko iz milošte i ironije nazivaju) i najmanji nesmotreni potez može imati ozbiljne posledice.
