To pokazuju rezultati zajedničke analize Kreditreforma i Lajbnicovog centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEW), prenosi nemački Špigel.
Veći broj zatvorenih kompanija poslednji put zabeležen je 2007. godine, kada je ugašeno gotovo 208.000 firmi.
Kao glavne razloge za prestanak poslovanja kompanije navode visoke troškove energije, nedostatak kvalifikovane radne snage, birokratiju, ali i sve izraženiji problem pronalaženja naslednika koji bi nastavili porodični ili privatni biznis.
„Za razliku od ranijih godina, sada poslovanje prekidaju i firme koje su zapravo zdrave“, rekao je predstavnik Kreditreforma Patrik-Ludvig Hanc.
Ugostiteljstvo i zdravstvo među najpogođenijima
Posebno su pogođeni ugostiteljski sektor i zdravstvo.
Tokom 2025. godine zatvoreno je oko 15.000 restorana i smeštajnih objekata, što predstavlja rast od 15 odsto u odnosu na godinu ranije.
U zdravstvenom sektoru ugašeno je gotovo 11.000 preduzeća, približno dvostruko više nego 2008. godine. Među njima je skoro 5.500 lekarskih ordinacija, što je 23 odsto više nego tokom 2024.
Problemi nisu zaobišli ni nemačku industriju, gde je prošle godine zatvoreno oko 11.000 firmi, odnosno 10 odsto više nego godinu ranije.
Ipak, zatvaranje kompanije ne znači nužno i njen bankrot. Samo oko 13 odsto od gotovo 190.000 ugašenih firmi zatvoreno je kao posledica stečajnog postupka.
Jedan od sve značajnijih razloga je i odlazak vlasnika u penziju. Mnogi među njima ne uspevaju da pronađu naslednika koji bi preuzeo poslovanje, a procenjuje se da je upravo taj problem odgovoran za približno trećinu svih zatvorenih kompanija.
