Dobijamo dužu noć, ali naš unutrašnji sat ne mora odmah da prihvati novi raspored. Nedelja u kojoj možemo da odspavamo sat duže zvuči kao mali poklon usred jeseni. Međutim, neki će se probuditi pre alarma, drugi će ranije osetiti pospanost, a roditelji male dece možda će ustanoviti da njihove jutarnje obaveze počinju još ranije nego inače.
Razlog je jednostavan: kazaljke pomeramo u jednom trenutku, dok se ritam spavanja i buđenja prilagođava postepeno.
Ove godine kazaljke vraćamo 25. oktobra, što je najraniji mogući datum za jesenje pomeranje sata, jer se ono obavlja poslednje nedelje u oktobru. Istog datuma na zimsko računanje vremena poslednji put smo prešli 2020. godine.
Kazaljke se vraćaju, ali telo zadržava svoj raspored
Naš organizam ne određuje vreme za spavanje samo prema brojevima na satu. Važnu ulogu ima cirkadijalni ritam, unutrašnji sistem koji prati smenjivanje dana i noći i pomaže nam da budemo budni ili pospani u određeno doba.
Svetlost i mrak predstavljaju važne signale za taj sistem. Kada promenimo vreme na satu, menjamo odnos između svakodnevnih obaveza i prirodnog ciklusa svetlosti, dok telo još može da prati prethodni raspored.
Zamislite osobu koja se svakog jutra spontano budi u sedam. Posle vraćanja kazaljki, isti trenutak buđenja na satu će biti šest. Iako je noć formalno duža, to ne znači da će ta osoba automatski nastaviti da spava još 60 minuta.
Jesenje i prolećno pomeranje sata nisu isti
Važno je razlikovati vraćanje sata u oktobru od prolećnog pomeranja unapred, kada gubimo jedan sat.
Sistematski pregled objavljen 2025. godine u časopisu „Sleep Medicine Reviews“, koji je obuhvatio 27 studija, ukazao je na moguće promene u trajanju i kvalitetu sna i dnevnoj pospanosti. Nepovoljniji efekti bili su naročito izraženi pri prolećnom prelasku na letnje vreme i kod večernjih tipova, odnosno ljudi koji prirodno kasnije ležu i ustaju.
Autori su, ipak, naglasili da se rezultati istraživanja razlikuju i da postoje ograničenja koja otežavaju donošenje konačnih zaključaka. Zato se ne može tvrditi da će svako ko kasno leže teže podneti i jesenje vraćanje sata.
Dodatni sat pruža priliku za duži san, ali nije garancija da ćemo ga svi iskoristiti.
Ko može primetiti promenu u svakodnevici
Promena može biti uočljiva kod onih čiji je san čvrsto vezan za određeno vreme buđenja. Ako se bude spontano, mogu otvoriti oči ranije nego što bi želeli prema novom vremenu.
Roditelji male dece takođe mogu primetiti da dete traži doručak ili postaje pospano prema starom rasporedu. Maloj deci može pomoći postepeno prilagođavanje vremena dremke i odlaska u krevet tokom nekoliko dana, uz zadržavanje poznate večernje rutine.
Umesto podele na one kojima će promena sigurno prijati i one kojima će sigurno smetati, korisnije je pratiti sopstveni san. Važno je kako spavate i kako funkcionišete tokom dana.
Raniji mrak ne znači da dan naglo postaje kraći
Posle vraćanja sata, izlazak i zalazak sunca na časovniku će biti ranije nego prethodnog dana. Ipak, samo pomeranje kazaljki ne oduzima sat dnevne svetlosti. Menja se način na koji vreme obeležavamo, dok se dani tokom jeseni prirodno i postepeno skraćuju.
Zato će mnogi primetiti da se sa posla vraćaju po mraku, iako su nekoliko dana ranije u isto vreme još imali dnevnu svetlost.
Boravak napolju tokom dana pomaže održavanju urednog ritma sna i budnosti. Uveče je korisno smanjiti jako osvetljenje i ostaviti vreme za mirnije aktivnosti pre odlaska u krevet.
Kako da lakše prihvatite novi raspored
Za prilagođavanje nisu potrebne velike promene. Najviše smisla ima da sačuvate navike koje podržavaju dobar san:
Održavajte približno isto vreme spavanja i buđenja, uključujući vikend. Provedite deo dana napolju, uz šetnju ili druge uobičajene aktivnosti.
Pred spavanje smanjite jako svetlo i korišćenje ekrana. Izbegavajte obilne obroke i alkohol neposredno pre odlaska u krevet, a kofein ograničite u kasnijem delu dana.
Obezbedite mirnu, tamnu i prijatno svežu spavaću sobu. Ako imate malu decu, njihov raspored prilagođavajte strpljivo, uz male pomake i poznate rituale pred spavanje.
