Jezero se nalazi u blizini sela Rgotina, oko 11 kilometara od Zaječara. Nastalo je 1978. godine, kada je podzemna voda počela da prodire u površinski kop iz kojeg je vađen kvarcni pesak.
Voda je brzo ispunjavala jamu, zbog čega su radovi obustavljeni, a rudari su morali da napuste kop. Prema pričama meštana, nisu sve mašine izvučene na vreme, pa se deo rudarske opreme i danas nalazi na dnu jezera.
Priroda je preuzela nekadašnji rudnik
Tokom narednih decenija prostor oko napuštenog kopa potpuno se promenio. Jezero je poribljeno, obale su obrasle vegetacijom, a njegova bistra voda počela je da privlači kupače, ribolovce, kampere i fotografe.
Prema podacima Turističke organizacije Zaječara, jezero zauzima površinu od oko tri hektara. Njegova dubina danas iznosi približno 15 metara, dok nivo vode održava izvor koji se nalazi na dnu nekadašnjeg rudarskog kopa.
Kvarcni pesak utiče na bistrinu i boju vode, pa jezero tokom sunčanih dana dobija karakterističnu zelenkastu i tirkiznu nijansu. Zbog toga ga mnogi posetioci porede sa morskim uvalama.
Rgotsko jezero danas posećuju ljudi iz Zaječara, Bora, Negotina i drugih gradova istočne Srbije. Posebno je popularno tokom leta, kada na njegovim obalama borave kupači i kamperi.
Jezero ipak nije zvanično kupalište
Iako se u njemu veliki broj ljudi kupa, Rgotsko jezero nema status uređenog kupališta. Na obali nema spasilačke službe, uređene plaže ni druge infrastrukture koja postoji na zvaničnim kupalištima.
Zemljište pripada kompaniji „Jugokaolin“, a jezero se u dokumentima i dalje vodi kao rudarski kop. Zbog toga je na prilazu postavljeno upozorenje da posetioci u vodu ulaze na sopstvenu odgovornost.
Bistra voda sama po sebi ne znači da je kupanje bezbedno. Za pouzdanu procenu potrebne su aktuelne mikrobiološke i fizičko-hemijske analize, posebno tokom letnje sezone.
Dodatni problem predstavljaju klizišta koja su primećena oko jezera. Stručnjaci su ranije upozoravali da bi obilne padavine ili jači zemljotres mogli da izazovu urušavanje dela oboda nekadašnjeg kopa.
Iako je rudarenje prekinuto pre skoro pola veka, prostor nikada nije potpuno saniran i rekultivisan. Zbog toga Rgotsko jezero i dalje ima neobičan status: za posetioce je izletište i mesto za kupanje, dok je zvanično još uvek rudarski kop.
Od napuštene jame do jezera prepoznatljivog po bistroj vodi, Rgotsko jezero pokazuje koliko priroda može da promeni prostor koji je čovek nekada koristio. Ipak, njegovo dalje uređenje i rešavanje pitanja bezbednosti ostaju važni za sve veći broj ljudi koji ga posećuju.
