Ljuti ukus paprike potiče od kapsaicina, jedinjenja koje kod sisara aktivira receptor povezan sa toplotom i bolom. Zato zalogaj čili paprike kod čoveka izaziva dobro poznati osećaj pečenja. Ptice, međutim, nemaju odgovarajući receptor na koji kapsaicin deluje, pa ljute plodove mogu da jedu bez neprijatnog osećaja koji bi odvratio većinu sisara.
U tome se krije zanimljiva evolutivna prednost paprike. Ptice mogu da pojedu plod i potom prenesu njeno seme na druga mesta, čime pomažu biljci da se razmnožava. Istovremeno, kapsaicin može da obeshrabri sisare koji bi seme mogli da unište tokom varenja.
Tako je ono što nama predstavlja „vatru“ u ustima za ptice praktično bezazlen obrok, a za biljku efikasan način da svoje potomstvo pošalje dalje.
