Ptičji svet pokazuje ogromne razlike kada je reč o sposobnosti letenja. Kokoške koriste krila uglavnom za kratke skokove i beg od opasnosti, dok pojedine morske i migratorne vrste prelaze hiljade kilometara i veliki deo života provode daleko od kopna.
Ipak, podaci koji kruže društvenim mrežama često su pojednostavljeni. Nije isto provesti nekoliko meseci na putovanju i zaista sve to vreme ostati u vazduhu bez ijednog sletanja.
Kokoške lete samo na kratkim razdaljinama
Domaće kokoške imaju krila, ali građa njihovog tela nije prilagođena dugom letu.
Najčešće polete kako bi preskočile ogradu, stigle do višeg mesta ili izbegle opasnost. Tvrdnja koja se često može pronaći na internetu da kokoška može da leti najviše 15 sekundi nije zvanično potvrđena kao granica koja važi za sve kokoške.
Zabeležen je i slučaj kokoške koja je 1985. godine preletela nešto više od 192 metra, ali podatak o tačnom trajanju tog leta nije naveden.
Gavrani i orlovi štede energiju jedrenjem
Gavrani su veoma vešti letači i poznati su po akrobacijama u vazduhu. Tokom leta smenjuju mahanje krilima i jedrenje, što im omogućava da troše manje energije.
Sličnu tehniku koriste i orlovi. Velike ptice grabljivice koriste termalne stubove – struje toplog vazduha koje se podižu sa zemlje – i zahvaljujući njima mogu dugo da kruže bez intenzivnog mahanja krilima.
Stepski orao, na primer, tokom migracija prelazi velike razdaljine između centralne Azije, Afrike i Bliskog istoka.
Ipak, tvrdnje da pojedine vrste orlova mogu bez prestanka da lete 12, 24 ili čak 48 sati teško je predstaviti kao univerzalno pravilo, jer trajanje leta zavisi od uslova, jedinke i potrebe za odmorom ili hranom.
Albatros može da pređe ogromne udaljenosti
Albatrosi spadaju među najpoznatije letače na otvorenom moru. Njihova duga i uska krila omogućavaju im da koriste vetrove iznad okeana i prelaze ogromne razdaljine uz veoma malu potrošnju energije.
Jedan sivoglavi albatros zabeležen je kako je obišao područje oko Antarktika za svega 46 dana.
To, međutim, ne znači da je svih 46 dana proveo neprekidno u vazduhu. Albatrosi sleću na površinu mora kako bi se hranili ili odmorili, pa ovaj podatak predstavlja trajanje celog putovanja, a ne rekord u neprekidnom letu.
Čiopa gotovo 10 meseci provodi u vazduhu
Mnogo impresivniji primer dolazi od obične čiope.
Istraživanje objavljeno u naučnom časopisu „Current Biology“ pokazalo je da ove ptice tokom približno deset meseci migracije i zimovanja gotovo uopšte ne sleću.
Kod nekih praćenih ptica više od 99 odsto tog perioda proteklo je u vazduhu, dok kod pojedinih jedinki tokom čitavog perioda praćenja nije registrovano sletanje.
Čiope mogu da se hrane insektima dok lete, da piju vodu u letu, pa čak i da se pare. Naučnici smatraju da su sposobne i za određene oblike odmora tokom letenja.
Upravo zbog toga obična čiopa predstavlja jedan od najneverovatnijih i najbolje dokumentovanih primera dugotrajnog boravka ptica u vazduhu.
Mrka čigra godinama može da živi daleko od kopna
Još jedna neobična vrsta je mrka čigra, poznata kao „sooty tern“.
Mlade ptice nakon napuštanja kolonije mogu godinama da borave na otvorenom moru pre nego što se vrate na kopno radi razmnožavanja.
One nisu dobro prilagođene dugom boravku na površini vode, pa najveći deo vremena provode u letu. Povremeno ipak mogu da slete na predmete koji plutaju, pa čak i na morske kornjače.
Zbog toga tvrdnja da mrka čigra može da leti tri godine bez ijednog prekida nije sasvim precizna. Tačnije je reći da može godinama da živi iznad otvorenog mora bez povratka na kopno.
Ptice koje mogu satima, danima ili mesecima da ostanu u vazduhu imaju građu tela i krila prilagođenu takvom načinu života.
Umesto da sve vreme mašu krilima, koriste vetrove, termalne stubove i druge vazdušne struje kako bi jedrile i tako sačuvale energiju.
Neke vrste uspevaju da se hrane i piju tokom leta, dok druge povremeno odmaraju na vodi ili plutajućim predmetima.
