Protatska crkva najstariji je hram u Kareji i jedan od najstarijih na čitavoj Svetoj gori. To je mesto na kojem se molitve Gospodu uzdižu vekovima, čuvajući neprekinutu nit tradicije duhovnog života.
Najstariji hram Kareje
Prema predanju, prvu crkvu na ovom mestu podigao je car Konstantin Veliki. U vreme uređenja i ustrojavanja Svete gore kao monaške zajednice, 962. godine, hram je završen. Bilo je to u doba velikog vizantijskog vladara Nićifora Foke.
Tokom vekova crkva je prolazila kroz teška iskušenja. Krstaši su 1283. godine stigli na ovo mesto, spalili hram i sve oko njega. Monasi koje su pronašli ubijeni su, dok je prot – čovek koji je predstavljao izvršnu vlast Svete gore, obešen upravo ispred ovog hrama.
Danas Protatska crkva i dalje ima posebno mesto u životu Svete gore. U njoj se okupljaju i mole predstavnici njene uprave. Ulaz u crkvu vodi kroz pripratu, iza koje počinje centralni deo hrama.
Freske solunske škole ikonopisaca
Unutrašnjost crkve krase freske iz XIII veka koje je izradio poznati ikonopisac Panzelin, čije ime na grčkom znači „pun mesec“. Oni koji su posetili Ohrid mogu primetiti da su freske gotovo identične.
Reč je o solunskoj školi ikonopisaca, čiji se tragovi mogu videti i u mnogim manastirima na Kosovu i Metohiji, kao i u Ohridu. Zbog toga se slikarska tehnika tog vremena često naziva makedonskom školom, dok se od XVI veka pojavljuje drugačiji, takozvani kritski način ikonopisanja.
Ikona „Dostojno jest“
U oltaru se nalazi jedna od najznačajnijih ikona na Svetoj gori, Bogorodičina ikona „Dostojno jest“. Ona simbolizuje verovanje da je Presveta Bogorodica zaštitnica Kareje i čitave Svete gore.
Zbog toga se smatra igumanijom Svete gore, pa se njena ikona nalazi na tronu u upravi ovog monaškog područja.
Kada se govori o velikim hrišćanskim svetinjama, katolici imaju Vatikan i Asizi Svetog Franje, dok pravoslavcima Sveta gora predstavlja jedno od ključnih duhovnih središta. Ovde je, kako mnogi ističu, gotovo netaknut sačuvan duh Vizantijskog carstva i tradicija koja traje više od hiljadu godina.
Isposnica Svetog Save
Nedaleko odatle nalazi se i jedna od najvažnijih isposnica Svetog Save. Upravo na tom mestu prvi srpski arhiepiskop živeo je i podvizavao se u molitvi.
U toj isposnici Sveti Sava napisao je Karejski tipik – pravilo po kojem žive monasi u Hilandaru, ali i smernicu za monaški život na Svetoj gori. Hilandarski monasi tog tipika pridržavaju se već vekovima.
Ovaj prostor vezuje se i za zavet Svetog Save, prema kojem svaka muška srpska glava tokom života treba makar jednom da poseti manastir Hilandar i da tokom života brine o njemu kao o sopstvenoj kući.
Mesto neprestane molitve
Isposnica Svetog Save danas je jedinstvena po još jednom posebnom obeležju. To je jedino mesto na Svetoj gori gde se molitve čitaju neprekidno, dvadeset četiri časa dnevno. Za jedan dan ovde se pročita čitav psaltir.
Zbog toga se ovo mesto naziva mestom neprestane molitve i snažnim duhovnim simbolom koji podseća na duboku tradiciju pravoslavlja i na vezu srpskog naroda sa svetinjama Svete gore.
