Neko promenu primeti slučajno, dok pere zube. Drugi osete peckanje posle limuna ili ljutog obroka, pa tek tada pogledaju jezik. Nepravilne crvene šare mogu da zabrinu, naročito kada izgledaju drugačije nego nekoliko dana ranije.
Geografski jezik, stručno nazvan benigni migratorni glositis, dobio je ime upravo po tim površinama koje podsećaju na ostrva i granice na karti. Nije zarazan i ne smatra se promenom koja prelazi u tumor.
Ipak, prvi put uočene promene treba da proceni stomatolog, jer svako crvenilo na jeziku nema isti uzrok.
Kako izgleda geografski jezik
Najčešće se primećuje na gornjoj površini i bočnim stranama jezika. Pojedini delovi postaju glatki i crveni jer na njima privremeno nestaju sitne končaste papile, koje jeziku daju uobičajenu teksturu. Oko tih površina često se vidi beličast ili sivkast, blago izdignut rub.
Može postojati jedna promena ili više njih, različite veličine. Većina ljudi nema tegobe, dok kod nekih kisela, slana ili začinjena hrana izaziva osetljivost i peckanje.
Zašto šare menjaju mesto
Ono što danas izgleda kao crvena površina pri vrhu jezika može se povući, dok se slična promena pojavi na drugom delu. Ne pomera se ista „mrlja“: na jednom mestu površina se oporavlja, a na drugom nastaje novo područje bez končastih papila.
Zbog toga se raspored šara menja tokom dana ili nedelja. Mogu i potpuno da nestanu, pa da se ponovo pojave. Tačan uzrok ove pojave nije poznat, pa se samo na osnovu njenog izgleda ne može zaključiti da nekome nedostaju vitamini ili da ima neku drugu bolest.
Kako se razlikuje od afti i belih naslaga
Za razliku od glatkih crvenih polja geografskog jezika, afte u ustima predstavljaju ranice, obično bolne, sa beličastim ili žućkastim središtem i crvenim rubom.
Gljivična infekcija može stvoriti bele naslage koje se često skidaju, ostavljajući crvenu i osetljivu podlogu. Druge bele promene ne mogu se obrisati. Zato pokušaj struganja jezika ili poređenje sa fotografijama na internetu nisu pouzdan način da se utvrdi o čemu je reč.
Kada je potreban pregled
Ako nema tegoba i stomatolog potvrdi geografski jezik, terapija uglavnom nije potrebna. Kod peckanja pomaže izbegavanje hrane i napitaka koji ga izazivaju, uz nežno održavanje higijene. Za uporne tegobe stomatolog može preporučiti odgovarajući preparat.
Ako se javlja i učestala suvoća usta, pomenite je na pregledu kao zasebnu tegobu.
Ranica koja ne zarasta duže od tri nedelje, uporna crvena ili bela promena, čvorić ili bol koji ne prolazi zahtevaju pregled. Krvarenje i otežano gutanje takođe ne treba pripisivati geografskom jeziku bez procene lekara ili stomatologa.
