Životinja je živela pre približno 237 miliona godina, tokom trijasa. Otkriće, predstavljeno u časopisu Nature Ecology & Evolution, pokazuje da su pojedine drevne grupe vodozemaca mogle da naseljavaju sredinu u kojoj njihovi današnji srodnici ne mogu trajno da opstanu.
Plen je verovatno čekao na morskom dnu
Dugačak oko 75 centimetara, ovaj vodozemac imao je zdepasto telo nalik disku. Koštani oklop prekrivao je veliki deo njegovog tela, a široka usta bila su pogodna za hvatanje plena.
Prema tumačenju istraživača, živeo je pri morskom dnu i lovio iz zasede. Naglim širenjem usne duplje mogao je da stvori usisavanje koje bi zajedno sa vodom uvuklo i životinju koja mu se približi.
Takva građa ukazuje na predatora koji je čekao da plen dođe dovoljno blizu, umesto da ga dugo progoni kroz vodu.
Zašto je slana voda problem za vodozemce
Današnje žabe, daždevnjaci i beznogi vodozemci nemaju poznatog predstavnika koji čitav život provodi isključivo u moru. Neke vrste podnose bočatu vodu, u kojoj se mešaju slatka i morska voda, ali potpuni prelazak na morski život predstavlja znatno veći izazov.
Jedna od prepreka je propustljiva koža. Ona vodozemcima omogućava razmenu gasova i vode, ali ih u slanoj sredini izlaže gubitku vode i poremećaju ravnoteže soli.
Zbog toga je pronalazak vrste koja je mogla da živi bez pristupa slatkoj vodi posebno značajan za razumevanje njihove evolucije.
Koštani oklop mogao je da ima dodatnu ulogu
Istraživači pretpostavljaju da oklop nije služio samo kao zaštita od predatora. Mogao je i da ograniči neposredan kontakt propustljive kože sa morskom vodom.
Prema predloženom objašnjenju, životinja je vodu unosila kroz usta, dok su škrge mogle da učestvuju u izbacivanju viška soli. Reč je o naučnoj pretpostavci o tome kako je njen organizam funkcionisao, zasnovanoj na fosilnim ostacima i građi srodnih životinja.
Kako znaju da nije samo dospeo u more posle smrti
Fosil pronađen u morskim sedimentima ne mora nužno da pripada morskoj životinji. Ostaci kopnenih ili slatkovodnih vrsta mogu biti preneti u more.
U ovom slučaju važni su gotovo potpuna očuvanost skeleta i rezultati hemijskih analiza. Odnos izotopa stroncijuma u fosilima odgovarao je onome koji se očekuje u tadašnjem moru, što podržava zaključak da je životinja tamo živela.
Nalaz tako proširuje sliku o drevnim vodozemcima: među njima je, prema novim dokazima, postojao i stanovnik otvorene morske sredine.
