Umorni od trke za uspehom
Sve više mladih Kineza preispituje odnos prema poslu i uspehu, opredeljujući se za pokret poznat kao „tang ping“, odnosno „ležanje ravno“. Reč je o svojevrsnom povlačenju iz neprekidne trke za karijerom, novcem i društvenim statusom. Pandemija kovida-19 dodatno je podstakla ovaj trend, navodeći mnoge da preispitaju prioritete i potraže više vremena za sebe.
Jedan od njih je Džef, programer koji je napustio dobro plaćen posao u Pekingu nakon što je, tokom pandemije, počeo da radi i po 60 do 70 sati nedeljno. Prelomni trenutak doživeo je tokom boravka u Vijetnamu, gde je posmatrao starije muškarce kako satima opušteno razgovaraju i gledaju fudbal. Po povratku u Kinu dao je otkaz i odlučio da promeni način života.
Nedostižni ciljevi i pritisak društva
Mladi se suočavaju sa sve većim očekivanjima poslodavaca, dok su kupovina stana, osnivanje porodice i finansijska sigurnost mnogima sve teže dostižni ciljevi. Dodatni teret predstavlja i briga o roditeljima, posebno za generaciju koja je odrasla tokom kineske politike jednog deteta. Istovremeno, kultura prekovremenog rada, poznata kao „996“ — od devet ujutru do devet uveče, šest dana nedeljno — postala je simbol pritiska kojem su izloženi zaposleni, naročito u tehnološkom sektoru. Kineski sud i ministarstvo rada 2021. godine proglasili su takvu praksu nezakonitom.
Pokret „tang ping“ zbog toga ima i šire društveno značenje. Za neke mlade predstavlja način da se zaštite od iscrpljenosti, dok ga drugi vide kao tihi protest protiv sistema koji od njih zahteva neprekidno usavršavanje i rad. Kineski predsednik Si Đinping upozorio je na pojave „involucije“, odnosno preterane konkurencije, i „ležanja ravno“, pozivajući na stvaranje uslova u kojima će više ljudi moći da napreduje.
Manje novca, više vremena za sebe
Prema oceni istraživačice Loren Džonston sa Londonskog univerziteta, iza ovog trenda kriju se različiti razlozi. Mladi koji iz ruralnih sredina dolaze u velike gradove sve češće shvataju koliko im je teško da finansijski sustignu vršnjake koji su odrasli u povoljnijim uslovima. Neki zato razmišljaju o povratku u rodna mesta i prihvatanju slabije plaćenih poslova. S druge strane, mladi iz imućnijih porodica mogu osećati manji pritisak da po svaku cenu ostvare profesionalni uspeh.
Za Džefa je promena donela konkretnu korist: nakon pritiska roditelja ponovo se zaposlio, ali na znatno manje zahtevnom radnom mestu, uz upola manju zaradu. Ipak, sada ima dovoljno vremena za hobije poput skijanja i penjanja. Kaže da je zadovoljan jer može da se posveti onome što voli. Njegov izbor pokazuje zašto deo mladih sve više vrednuje slobodno vreme i lično zadovoljstvo, čak i kada to znači odustajanje od viših prihoda i tradicionalnih merila uspeha.
