Posle godina provedenih u Njujorku, Bojan Pilić je odlučio da se vrati korenima.
Na njivi svog dede prepoznao je priliku koju mnogi ne bi ni primetili i uz mnogo kreativnosti i rada stvorio kamp koji danas okuplja ljubitelje prirode iz različitih krajeva.
Kaže da bi svako trebalo da provede neko vreme u inostranstvu kako bi po povratku jasnije video vrednosti koje posedujemo. Iako je život u velikim svetskim centrima često obeležen materijalnim blagostanjem, smatra da je sreća nešto što se ne može kupiti.
„Tamo ima više materijalizma, ali ovde ima više sreće. Ono što nas izdvaja jesu odnosi među ljudima i osećaj zajedništva“, kaže Bojan.
Priča o kampu razvijala se spontano. U početku su ovde svraćali biciklisti na putu ka Dunavu, zatim su počeli da dolaze ljudi sa šatorima, a vremenom se pojavila potreba i za smeštajem kamp-prikolica. Danas ih je u kampu oko dvadeset, a broj gostiju iz godine u godinu raste.
Verujući u budućnost ovog mesta, Bojan je doneo odluku da proda stan u Beogradu kako bi na imanju sagradio kuću i nastavio da razvija svoju ideju.
Za njega je povratak prirodi najbolji način da se čovek izbori sa savremenim načinom života i svakodnevnim stresom.
Smatra da sve više ljudi želi da obnovi duh nekadašnjih kampova, da uspori tempo i pronađe mir u jednostavnijem životu.
Poseban akcenat stavljen je na rad sa decom. Najmlađi posetioci, uzrasta od pet do dvanaest godina, imaju priliku da nauče osnove streličarstva, ronjenja i jedrenja, da učestvuju u aktivnostima oko logorske vatre i kroz boravak u prirodi razvijaju samostalnost, odgovornost i timski duh.
