Grad se prostire na skoro 1200 kvadratnih kilometara i u njemu živi negde između 20.000.000 ljudi. To je najmnogoljudniji grad Afrike i ekonomsko srce Nigerije koje stvara čak 25% nacionalnog BDP-a. Do 1991. godine je bio glavni grad Nigerije, a nakon njega je to postao Abdžua.
Lagos su prvobitno u 17. veku osnovala ribarska naselja naroda Avori. Ali ono što danas definiše Lagos nije toliko njegova istorija koliko njegova sadašnjost. Zamislite Trg Republike na Novu godinu. Sad to pomnožite sa pedeset po broju ljudi i 90% vlage. To je saobraćajna gužva u Lagosu u bilo koje doba dana. Ljudi su svuda. Automobili, motori, pešaci, prodavci… Grad živi i danju i noću i ulice nikada nisu prazne.
Vožnja kroz Lagos je putovanje kroz kontraste. S jedne strane, neboderi, moderni tržni centri i vile sa bazenima. S druge – kilometri sirotinjskih četvrti gde život teče na vodi.
Ali ono što je zaista fascinantno kod Lagosa nisu problemi, jer, ima ih svuda. Fascinantna je energija s kojom se ljudi nose s njima. Nigerijska deca imaju nešto posebno. Što manje igračaka imaju, to više mašte pokazuju. Lopta, štap, bilo šta nađeno pored puta čini ih srećnim.
Lagos danas nije samo najveći grad Afrike – on je njen eksperiment. Eksperiment u kome se tradicionalno susreće sa modernim, gde se siromaštvo prepliće sa ambicijom. Sa svojim rastućim tehnološkim sektorom, novim metro linijama i neugasivom energijom svojih stanovnika, ovaj grad polako ali sigurno piše novo poglavlje ne samo nigerijske, već i čitave afričke istorije. I ako negde treba tražiti budućnost ovog kontinenta, možda je najbolje početi upravo ovde, na bučnim, prometnim i nikad dosadnim ulicama Lagosa.
