Priča o banani je priča o tome kako je ljudska potraga za savršenim, jeftinim proizvodom stvorila globalnu zavisnost od samo jedne jedine biljke – i dovela nas na ivicu toga da ponovo ostanemo bez nje.
Epoha „Gros Michel“ i prva katastrofa
Do sredine 20. veka, kraljica svetskog tržišta bila je sorta po imenu Gros Michel („Debeli Mišel“). Bila je fantastična: imala je bogat, kremast ukus (koji danas kopiraju u slatkišima), deblju koru koja je olakšavala transport i mogla je dugo da stoji a da ne istrune.
Međutim, industrija je napravila jednu kobnu grešku. Pošto komercijalne banane nemaju seme, one se razmnožavaju isključivo reznicama. To znači da je svaka Gros Michel banana na svetu bila genetski identičan klon.
Ovaj nedostatak genetskog diverziteta pokazao se katastrofalnim 1950-ih godina kada se pojavila Panamska bolest – gljivica iz zemljišta koja je napadala koren biljke. Budući da su sve biljke bile klonovi, nijedna nije imala imunitet. Bolest se širila poput šumskog požara i do 1960. godine potpuno je zbrisala plantaže širom sveta. Gros Michel je praktično izumrla.
Spasitelj zvani „Cavendish“
Suočene sa propašću, velike voćne kompanije morale su hitno da pronađu zamenu. Izbor je pao na sortu Cavendish (Kavendiš) – bananu koja je bila otporna na tadašnji soj gljivice.
Iako je bila manje ukusna, lakše se gnječila u transportu i zahtevala je veštačko sazrevanje u skladištima, Kavendiš je spasio industriju. Danas ona čini 99% svih banana koje se izvoze na Zapad. Ali istorija ima nezgodnu naviku da se ponavlja.
Novi napad na klonove
Kavendiš banane se uzgajaju na potpuno isti način kao i njihove prethodnice: one su ponovo genetski identični klonovi. I ponovo, jedna nova mutacija Panamske bolesti, poznata kao Tropical Race 4 (TR4), počela je da pustoši plantaže u Aziji, Africi, a nedavno je stigla i do Južne Amerike.
Pošto je u pitanju klonirana monokultura, ne postoji prirodan način da se biljka odbrani. Naučnici se danas utrkuju sa vremenom pokušavajući da genetskim modifikacijama stvore otporniji Kavendiš ili da ubede tržište da prihvati neke druge, divlje sorte banana koje u sebi imaju seme, ali su bezbedne od gljivica.
Dok sledeći put budete ljuštili bananu za doručak, setite se da u rukama držite čudo ljudskog inženjeringa, ali i biološku tempiranu bombu koja bi već kroz koju deceniju ponovo mogla da postane samo daleka istorija.
