Prema najnovijim podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, Destatisa, zasnovanim na podacima Eurostata, njihov udeo je 2022. godine iznosio 8,8 odsto, dok je godinu pre poslednjeg merenja bio 9,5 procenata.
Reč je o takozvanoj NEET grupi, odnosno mladima koji nisu zaposleni, ne školuju se i nisu uključeni u profesionalnu obuku ili druge programe obrazovanja.
Iako je njihov broj u Nemačkoj u porastu, zemlja je i dalje ispod proseka Evropske unije. Na nivou EU u istoj situaciji nalazi se 12,9 odsto mladih od 20 do 24 godine.
Najniže stope zabeležene su u Holandiji, gde iznose 5,6 odsto, Švedskoj sa 7,3 i Češkoj sa 7,6 procenata. Na drugom kraju liste nalazi se Rumunija sa 22,8 odsto, a slede Bugarska sa 17,3 i Francuska sa 16,2 procenta.
Podaci pokazuju i određene razlike među mladima unutar same Nemačke. Među ženama od 20 do 24 godine stopa iznosi 10,5 odsto, dok je među muškarcima nešto niža i iznosi 9,6 procenata.
Razlika postoji i između gradskih i ruralnih sredina. U većim nemačkim gradovima bez posla i obrazovanja nalazi se 10,6 odsto mladih, dok je na selu taj udeo 7,9 odsto. Na nivou Evropske unije situacija je obrnuta, pa je NEET stopa viša u ruralnim područjima nego u velikim gradovima.
Razlozi zbog kojih mladi ostaju van sveta rada i obrazovanja nisu isti za sve. Prema Nacionalnom izveštaju o obrazovanju za 2024. godinu, oko četvrtine mladih iz ove grupe aktivno je tražilo posao, dok 66 odsto u tom trenutku nije bilo dostupno tržištu rada.
Još šest odsto očekivalo je početak školovanja ili stručnog osposobljavanja, dok je četiri odsto već bilo pred početkom novog zaposlenja.
Među onima koji nisu bili dostupni tržištu rada, kao česti razlozi navode se obaveze oko brige o drugim članovima porodice, zdravstvena ograničenja, ali i čekanje na početak studija ili obuke.
Rast broja mladih koji ostaju van obrazovanja i zaposlenja privukao je pažnju i nemačkih stručnjaka. Bettina Kolrauš iz Instituta za ekonomska i društvena istraživanja Fondacije Hans Bekler upozorila je da sve veći broj mladih ima problema pri prelasku iz škole u stručno obrazovanje, a zatim i na tržište rada, što dugoročno može predstavljati problem i za nemačku privredu kojoj nedostaje radna snaga.
