U postupku je utvrđeno da kompanija godinama nije govorila istinu o načinu na koji prikuplja, koristi i deli lične podatke, ali ni o tome kako primenjuje pravila protiv govora mržnje i dezinformacija.
Odluka doneta 21. oktobra predstavlja jednu od najvećih finansijskih kazni izrečenih jednoj kompaniji u istoriji američkog pravosuđa.
Iza iznosa od 25 milijardi dolara stoji više od decenije spornih poslovnih praksi, milioni korisnika i slučaj koji je svojevremeno otvorio pitanje koliko su lični podaci na društvenim mrežama zaista zaštićeni.
Porota je još u septembru utvrdila da je Meta prekršila zakon Novog Meksika o nepoštenoj poslovnoj praksi čak 43.899.725 puta. Sudija Frensis Metju potom je odredio visinu kazne, zaključivši da je kompanija svesno obmanjivala javnost.
Sporne nisu bile samo tvrdnje o privatnosti. Sud je razmatrao i način na koji je Fejsbuk korisnicima predstavljao svoja pravila o uklanjanju štetnog sadržaja, govora mržnje i dezinformacija.
Korisnicima govorili jedno, a podaci korišćeni na drugi način
Jedno od ključnih pitanja tokom suđenja bilo je koliko kontrole korisnici Fejsbuka zaista imaju nad svojim ličnim podacima.
Kompanija je godinama uveravala javnost da korisnici mogu sami da odlučuju ko će imati pristup njihovim informacijama. Međutim, porota je zaključila da su pojedine takve tvrdnje bile obmanjujuće.
Utvrđeno je i da su sporne bile izjave o deljenju podataka sa oglašivačima, pristupu koji su imale aplikacije drugih kompanija i merama koje je Fejsbuk navodno preduzimao kako bi sprečio zloupotrebe.
Sudski postupak obuhvatio je i tvrdnje Mete da dosledno primenjuje pravila o sadržaju na svojoj platformi. Prema zaključcima porote, kompanija je javnosti davala pogrešnu sliku i o načinu na koji se bori protiv dezinformacija i govora mržnje.
Pravni zastupnici Novog Meksika tvrdili su da je takvo postupanje moglo da utiče na približno dva miliona stanovnika te savezne države.
Sve je počelo skandalom Kembridž analitika
U pozadini ovog slučaja nalazi se jedan od najpoznatijih skandala u istoriji društvenih mreža.
Britanska konsultantska kompanija Kembridž analitika došla je do podataka desetina miliona korisnika Fejsbuka, koji su potom korišćeni za izradu profila birača i političko oglašavanje, uključujući aktivnosti povezane sa predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine.
Podaci su prikupljani preko aplikacije povezane sa Fejsbukom, a veliki broj korisnika nije dao saglasnost da njihove informacije budu korišćene na taj način.
Kasnije je procenjeno da je skandal mogao da obuhvati podatke čak 87 miliona naloga.
Nakon njegovog otkrivanja, Fejsbuk je obećavao veću transparentnost, strožu kontrolu aplikacija i bolju zaštitu korisnika. Međutim, upravo su neka od tih obećanja postala predmet sudskog postupka u Novom Meksiku.
Meta najavila žalbu, tražena kazna bila još veća
Kazna od 25 milijardi dolara jeste ogromna, ali je iznos koji su predstavnici Novog Meksika tražili bio još veći.
Državni tužioci zahtevali su između 35 i 40 milijardi dolara, smatrajući da razmere utvrđenih kršenja zakona opravdavaju takvu sankciju.
Sa druge strane, advokati Mete tvrdili su da bi kazna veća od 3,4 milijarde dolara bila protivustavna.
Glavni pravni zastupnik kompanije Si Džej Mahoni najavio je žalbu, uz ocenu da ovakva odluka praktično onemogućava poslovanje Mete u Novom Meksiku.
Kompanija osporava zaključke suda i smatra da je postupak zasnovan na pogrešnom tumačenju njenih poslovnih praksi.
Zbog najavljene žalbe, konačan ishod slučaja tek treba da bude poznat.
Nije prvi put da Meta plaća milijarde zbog spornih poslovnih praksi
Problemi sa zaštitom podataka nisu novost za kompaniju koju je osnovao Mark Zakerberg.
Američka Federalna trgovinska komisija izrekla je Fejsbuku 2019. godine kaznu od pet milijardi dolara zbog kršenja privatnosti korisnika. U to vreme bila je to rekordna sankcija te vrste.
Meta se i tokom 2026. suočila sa novim sudskim odlukama.
U avgustu je sud u Novom Meksiku odredio ukupne finansijske obaveze od 942 miliona dolara u drugom postupku, koji se odnosio na bezbednost dece na Fejsbuku i Instagramu.
Kompaniji su istovremeno naložene promene u načinu zaštite maloletnika, uz višegodišnji sudski nadzor.
Milijarde kazni, ali i milijarde za veštačku inteligenciju
Uprkos velikim finansijskim obavezama i sudskim sporovima, Meta nastavlja sa ogromnim ulaganjima u razvoj novih tehnologija.
Prema objavljenim poslovnim podacima, kompanija planira da tokom 2026. godine uloži najmanje 135 milijardi dolara, najvećim delom u projekte povezane sa veštačkom inteligencijom i tehnološkom infrastrukturom.
Samo u periodu od jula do septembra ostvarila je prihod od 64,5 milijardi dolara, dok je neto dobit iznosila 9,8 milijardi dolara.
Odluka suda u Novom Meksiku zato ne predstavlja samo veliki finansijski udarac za Metu. Ona ponovo otvara pitanje odgovornosti tehnoloških kompanija prema milijardama ljudi koji svakodnevno koriste njihove usluge.
U središtu spora našlo se upravo ono na čemu se godinama gradi poverenje korisnika: obećanje da su njihovi lični podaci bezbedni i da imaju kontrolu nad tim ko može da ih vidi i koristi.
