Kritikujući Dejana Šoškića i nekadašnju ekonomsku politiku, tvrdio je da su slabljenje domaće valute i visoka inflacija umanjivali vrednost primanja građana, dok su pojedini privrednici imali korist od obezvređivanja kredita.
Mali je tokom gostovanja pokazao podatke o kretanju kursa od 2008. do 2012. godine, navodeći da je evro u tom periodu poskupeo sa približno 80 na 120 dinara.
„Zamislite kako je ovo uticalo na plate, penzije, minimalne zarade“, rekao je Mali.
Osvrnuo se i na prethodnu polemiku sa Šoškićem, navodeći da mu je poručio da je njegova diploma „čista kao suza“, ali da rezultate rada smatra najvažnijim merilom.
Tvrdnje o kreditima i propalim bankama
Mali je izneo optužbe da je tadašnji ekonomski model omogućavao pojedinim privrednicima da uzimaju kredite čiju je realnu vrednost potom umanjivala inflacija.
„Uzimali kredite, puštali dvocifrenu inflaciju da kredit izgubi na vrednosti“, naveo je Mali.
U tom kontekstu pomenuo je Privrednu banku i Razvojnu banku Vojvodine, tvrdeći da je trošak propadanja banaka za budžet iznosio 890 miliona evra.
„Oni su se svi obogatili, samo su građani patili“, ocenio je.
Mali je ove tvrdnje povezao sa kritikom Šoškića i ljudi koje je opisao kao „reciklirane kadrove DOS-a“ okupljene oko Studentske liste.
„Kurs dinara je sidro makroekonomske stabilnosti“
Govoreći o posledicama slabljenja dinara, Mali je naveo da je prosečna zarada, izražena u evrima, sa 417 pala na 360 evra, dok je prosečna penzija smanjena sa 218 na 204 evra u periodu koji je poredio.
Nasuprot tome, kretanje kursa tokom poslednjih deset godina opisao je kao „ravnu liniju“.
„Kurs dinara je sidro makroekonomske stabilnosti“, poručio je Mali.
Prema njegovoj oceni, stabilnosti domaće valute doprinose prilivi od izvoza, stranih direktnih investicija i doznaka iz inostranstva.
„Mi branimo kurs redovnim ekonomskim aktivnostima. Kurs dinara zavisi od deviznog priliva koji imate“, rekao je.
Dodao je da sporazumi o slobodnoj trgovini i pristup različitim tržištima stvaraju mogućnosti za izvoz i dolazak investitora, što je predstavio kao važan deo ekonomskog modela koji zastupa.
Investicije i rast primanja kao oslonci ekonomije
Mali je ocenio da domaća ekonomija ima dva ključna oslonca — investicije i povećanje plata i penzija, koje doprinosi kupovnoj moći stanovništva.
„Plate i penzije uvek moraju da budu iznad nivoa inflacije“, poručio je.
Govoreći o narednom periodu, naveo je da očekuje privredni rast od 3,6 odsto ove godine. Pozvao se i na projekcije Međunarodnog monetarnog fonda, za koje je rekao da Srbiji predviđaju mesto među najbrže rastućim evropskim ekonomijama do 2031. godine.
Kao projekte od kojih očekuje doprinos budućem rastu izdvojio je metro, superkompjutere, auto-puteve i ulaganja na istoku i jugu Srbije.
„Morate da stvarate novu vrednost, da iznalazite izvore rasta“, kazao je Mali.
Ispunili smo obećanje o prosečnoj zaradi
U nastavku razgovora osvrnuo se na ranije najave povećanja zarada. Naveo je da je 2019. obećano da će prosečna plata do 2025. premašiti 1.000 evra i da je taj iznos dostignut u decembru prošle godine.
„Svako obećanje smo ispunili“, rekao je Mali.
Ponovio je i cilj da prosečna zarada do 2030. dostigne 1.700 evra, uz uslov nastavka dosadašnjeg tempa razvoja.
„Na dobrom smo putu i treba još puno toga da uradimo i zato tražimo poverenje građana“, zaključio je Mali.
