Retko koja biljka na planeti izaziva tako oprečne reakcije kao durijan. Na pijacama i ulicama širom Indonezije, Malezije, Tajlanda i Singapura, ova masivna voćka opasana bodljikavim oklopom predstavlja pravu poslasticu i sinonim za bogatstvo ukusa.
Sa druge strane, za turiste i strance prvi susret sa durijanom često deluje kao susret sa gastro-noćnom morom. Njegova reputacija je toliko specifična da je ovo jedino voće na svetu koje je dobilo zvaničan status nepoželjnog gosta u hotelskim sobama, avionskim kabinama i vozilima gradskog prevoza.
Bodljikavi oklop i miris koji menja sve
Sam naziv voća potiče od malajsko-indonežanske reči duri, što u prevodu znači trn, što je sasvim opravdano s obzirom na to da plod može težiti i do nekoliko kilograma i narasti do tridesetak centimetara, pa zahteva velik oprez pri rukovanju.
Međutim, bodlje nisu ono što najviše plaši ljude, jer je glavna prepreka zapravo njegov miris. Hemijska analiza pokazala je da durijan sadrži više od četrdeset različitih aromatičnih jedinjenja bogatih sumporom.
Dok ga lokalci opisuju kao prepoznatljiv trag zrelosti koji nagoveštava slast, stranci ga najčešće upoređuju sa trulim lukom, otpadnim vodama, pokvarenim mesom ili prljavim sportskim čarapama. Uprkos neprijatnom asocijativnom nizu, u unutrašnjosti se krije pulpa čija struktura vizuelno podseća na najfiniji krem od vanile ili karamele.
Gastro-status i visoka cena u Aziji
Baš kao što Njujork u Americi zovu „Velika jabuka“, Džakarta je u ovom delu sveta poznata kao „Veliki durijan“, što je nadimak koji jasno oslikava značaj ove biljke za lokalni identitet. U Indoneziji rastu desetine različitih sortnih vrsta sa Sumatre, Kalimantana i Jave, a svaka regija se ponosi specifičnom nijansom ukusa i aromom.
Cena manjeg zrelog ploda kreće se oko 15 američkih dolara, dok vrhunske i retke sorte mogu dostizati i stotine dolara po komadu. Za lokalno stanovništvo kupovina kvalitetnog durijana nije samo obrok, već pravi praznik za porodice i prijatelje koji se okupljaju da zajedno uživaju u njegovom ukusu.
Pravna zabrana: Zašto je durijan nepoželjan u javnom prostoru?
Upravo zbog intenziteta aromatičnih jedinjenja koja se lako uvlače u tekstil i klimatizacione sisteme, zemlje poput Singapura, Tajlanda i Indonezije uvele su rigorozna pravila. U gradu-državi Singapuru ili autobusima u Bangkoku istaknuti su znakovi upozorenja koji izričito zabranjuju unos durijana, a prekršioci se suočavaju sa visokim novčanim kaznama. Većina hotelskih lanaca u Aziji naplaćuje posebne troškove dubinskog čišćenja i dezinfekcije ukoliko gost unese ovo voće u sobu, dok je u avionima njegov unos u kabinski prtljag apsolutno zabranjen.
Volite ga ili mrzite – treće opcije nema
Durijan ostaje jedinstven fenomen gastronomske kulture koji ne ostavlja prostor za ravnodušnost. Za jedne je to savršen spoj slatkog, kremastog i bogatog ukusa koji se topi u ustima, dok je za druge ekstremni test izdržljivosti čula mirisa.
Ipak, bez obzira na to na kojoj se strani ove kulinarske podele nalazili, probati durijan u Jugoistočnoj Aziji predstavlja autentično iskustvo koje se pamti čitavog života.
