Hajduci su kroz istoriju uvek bili vezani za prirodu, za guste šume, skrovita mesta i slobodu koju su pronalazili daleko od gradova. Njihov život bio je neraskidivo povezan sa onim što im je priroda pružala, a reka je često bila važan saveznik.
Zato ne čudi što je upravo kraj oko Bogatića, bogat šumama i blizu reke Drine, mesto gde se neguje tradicija hajduka.
Među hajducima su se posebno izdvajali najhrabriji, najsposobniji i najiskusniji: harambaše. To je bila titula koja nije pripadala svakome, već onome ko se dokazao kao vođa i neko kome su drugi verovali.
Harambaša je bio simbol snage, spretnosti i sposobnosti da predvodi grupu.
U znak sećanja na tu tradiciju, u Bogatiću se iz godine u godinu održava takmičenje za hajdučkog harambašu.
Učesnici kroz različite veštine i izazove pokazuju snagu, izdržljivost i snalažljivost, podsećajući na vremena kada su upravo takve osobine bile presudne za opstanak.
Ovaj deo Srbije ima posebnu vezu sa prirodom, šume, ravnica i Drina stvaraju ambijent u kojem priče o hajducima zvuče još življe. Kroz ovakve događaje čuva se uspomena na ljude koji su nekada bili deo narodnih predanja i simbol borbe za slobodu.
Zanimljivo je da je još 1990. godine jedna japanska ekipa došla u Srbiju kako bi snimala film o životu i radu mladih. U vreme kada je Japan već bio poznat po ubrzanom tehnološkom razvoju i modernim mašinama, ovde su još uvek mnogi teški poslovi obavljani ručno. Upravo ta razlika bila im je zanimljiva, snaga, izdržljivost i rad koji su bili svakodnevica srpskog čoveka.
