U podkastu „Od obraza do srca“ gošća je bila Dragica Pejović, predsednica udruženja „Dve moje zlatne ruke“, koja je govorila o značaju ručnih radova, očuvanju tradicionalnih zanata i prenošenju znanja na nove generacije.
Kroz svoje iskustvo, Dragica je podsetila koliko su ručni rad i zanati nekada bili sastavni deo svakodnevnog života, ali i koliko i danas mogu da predstavljaju način da čovek stvara, privređuje i pronađe zadovoljstvo u onome što radi.
„Dok imaš dve ruke sposobne, nećeš biti gladan“
Jedna od poruka koju je Dragica Pejović posebno istakla jeste da znanje i veština mogu čoveku otvoriti vrata i omogućiti mu da svojim radom stvara za sebe i svoju porodicu.
„Dok imaš dve ruke sposobne, nećeš biti gladan. Ljudi koji rade sa rukama uživaju u tom radu i privređuju“, poručila je Dragica.
Kako je istakla, rad rukama nije samo način da se napravi neki predmet, već i proces u kojem čovek pronalazi zadovoljstvo, kreativnost i osećaj vrednosti.
Tradicija koju nosi iz detinjstva
Dragica je govorila i o svom poreklu i vremenu u kojem se podrazumevalo da devojčice od malih nogu nauče različite zanate.
„Ja sam se davne godine rodila na severu Crne Gore i podrazumevalo se da žensko dete zna zanate. Sastajali su se na poselu, neka plete, neka veze“, prisetila se ona.
Upravo iz takvog okruženja potekla je ljubav prema ručnom radu i želja da se znanje koje je nekada bilo deo svakodnevnog života sačuva i prenese dalje.
Danas se kroz udruženje „Dve moje zlatne ruke“ okupljaju ljudi koji neguju tradicionalne tehnike i ručne radove, a posebna pažnja posvećena je prenošenju znanja.
„E upravo to radimo u udruženju“, rekla je Dragica, objašnjavajući da je jedan od važnih ciljeva da se veštine ne izgube i da ih nauče i oni koji danas možda prvi put uzimaju iglu, konac, vunu ili neki drugi materijal u ruke.
Za nju, svaki ručni rad nosi deo tradicije, ali i priču o ljudima koji su ga stvarali.
Podrška rukotvorcima i prenošenje znanja
Dragica se osvrnula i na podršku države Srbije ljudima koji se bave rukotvorinama, ističući da se njihov rad sve više prepoznaje i vrednuje.
„Država Srbija posvećuje pažnju rukotvorcima“, navela je ona, dodajući da je važno nastaviti sa podrškom ljudima koji svojim radom čuvaju tradicionalne tehnike. Posebno joj je važno da ono što je naučila ne zadrži samo za sebe.
„Ja svesrdno, od srca prenosim znanje na svakoga“, poručila je Dragica, govoreći o svojoj želji da što više ljudi upozna lepotu ručnog rada.
Njena priča pokazuje da tradicionalni zanati nisu samo uspomena na neka prošla vremena. Oni i danas mogu da budu izvor kreativnosti, druženja, zarade i ponosa, a njihovo očuvanje zavisi upravo od ljudi koji su spremni da svoje znanje prenesu drugima.
