Iz senke otrovnih srodnika
Kada su španski istraživači u šesnaestom veku doneli prve primerke krompira iz južnoameričkih Anda, evropsko stanovništvo dočekalo ga je sa velikim nepoverenjem. Botaničari tog vremena brzo su uočili njegovu srodnost sa ozloglašenom porodicom noćuraka, kojoj pripadaju i izuzetno otrovne biljke poput velebilja i bunike. Strah nije bio sasvim bez osnova, jer zeleni delovi stabljike i plodovi krompira zaista sadrže toksični alkaloid solanin. Zbog toga su seljaci zaključili da je čitava biljka opasna po život, ne shvatajući da je hranljiva krtola pod zemljom potpuno bezbedna za jelo ako se pravilno pripremi.
Anatomija narodnog straha
Pored botaničke sumnjičavosti, oko nove namirnice ubrzo su se isplele i najneobičnije medicinske teorije. Zbog nepravilnog, čvornatog i kvrgavog izgleda krtole, stanovnici mnogih evropskih regija verovali su da konzumiranje krompira izaziva strašne bolesti poput gube i sifilisa. Dodatnu odbojnost stvarala je činjenica da se ova krtola ne pominje ni u jednom biblijskom spisu. U društvu koje je u svemu tražilo religijska opravdanja, povrće koje raste u mraku i tišini podzemlja brzo je dobilo etiketu nečiste i đavolje hrane, rezervisane u najboljem slučaju za prehranu stoke.
Mudrost vladara i promena svesti
Preokret u percepciji krompira dogodio se tek u osamnaestom veku, kada su učestale nerodne godine i masovna glad primorale evropske monarhe na odlučne korake. Vladari poput pruskog kralja Fridriha Velikog i francuskog agronoma Antoana Parmentjea shvatili su ogromne nutritivne mogućnosti ove otporne biljke. Lukavim taktikama, poput postavljanja straže oko kraljevskih polja krompira kako bi stvorili privid izuzetne vrednosti, privukli su radoznalost seljaka. Kada su ljudi uvideli da krompir daje bogat prinos i na lošijem zemljištu, stari strahovi su počeli brzo da ustupaju mesto zahvalnosti.
Od stigme do evropskog spasa
Nekadašnja ozloglašena krtola sa vremenom je iz korena promenila demografsku i ekonomsku sliku evropskog kontinenta. Od trenutka kada je konačno oslobođen mračnih optužbi i lažnih verovanja, krompir je postao temelj ishrane milionima ljudi i najpouzdaniji zaštitnik od masovnog stradanja u periodima suše. Danas je gotovo nemoguće zamisliti evropsku kuhinju bez ove namirnice, što svedoči o tome kako naučni uvid i prihvatanje novog mogu preobratiti duboko ukorenjeni strah u jedan od najvećih izuma u istoriji ljudske ishrane.
