Iako deluje kao da mačke stalno „pričaju”, stručnjaci navode da odrasle mačke veoma retko mjauču u međusobnoj komunikaciji. Mjaukanje uglavnom koriste kako bi komunicirale sa ljudima.
Mačići mjauču majci dok su mali, ali kako odrastaju, mačke se međusobno sporazumevaju drugačije — govorom tela, položajem repa, mirisima, predenjem, siktanjem ili tihim zvucima koje ljudi često ni ne primete.
Veterinari i bihevioristi objašnjavaju da su domaće mačke tokom života uz ljude razvile različite vrste mjaukanja kako bi privukle pažnju vlasnika, tražile hranu, pokazale da su gladne, uznemirene ili raspoložene za igru.
Zanimljivo je i da mnoge mačke razvijaju „poseban glas” upravo za svog vlasnika, pa ljudi koji žive sa više mačaka često mogu da prepoznaju različite tonove i načine mjaukanja.
Naučnici smatraju da je ovakva komunikacija rezultat dugog procesa pripitomljavanja i prilagođavanja životu uz čoveka, zbog čega su mačke danas među retkim životinjama koje su razvile specifičan način „razgovora” sa ljudima.
