Njegov primarni zadatak bio je pronalaženje stabilnijeg i lakše podnošljivog leka za ublažavanje bolova i reumatizma. Hofmanov otac je bolovao od teškog artritisa, ali je salicilna kiselina, koja se tada koristila za lečenje, izazivala mučnine i teška oštećenja želuca.
Pokušavajući da hemijski modifikuje ovo jedinjenje, Hofman je 10. avgusta uspešno sintetisao acetilsalicilnu kiselinu u čistom i stabilnom obliku. Lek je ubrzo dobio komercijalno ime aspirin i postao najčešće korišćeni analgetik na svetu.
Jednostavna modifikacija sa neočekivanim posledicama
Cilj istraživanja bio je stvaranje efikasnog leka za ublažavanje kašlja i bolova kod pacijenata koji boluju od tuberkuloze, ali bez starenja i opasnosti od stvaranja zavisnosti koja je pratila klasični morfijum.
Dobijeno jedinjenje, diacetilmorfijum, pokazalo se izuzetno snažnim. Prvobitna testiranja u laboratoriji stvorila su utisak da je pronađen revolucionarni lek koji uspešno menja morfijum, a kompanija ga je lansirala pod nazivom heroin.
Dva leka i potpuno različite istorijske putanje
S druge strane, uvođenje heroina u slobodnu prodaju pokazalo se kao jedna od najvećih zabluda u istoriji farmaceutske industrije. Već početkom 20. veka postalo je jasno da nova supstanca izaziva brzu i tešku zavisnost, pa je njena medicinska upotreba ubrzo strogo ograničena, a zatim u većini zemalja i potpuno zabranjena.
Istorijski bilans
Dok je jedno postalo simbol pristupačnog i bezbednog lečenja, drugo je poslužilo kao trajna opomena farmaceutskoj industriji o važnosti dugotrajnih ispitivanja i opreznosti pri uvođenju novih supstanci u široku primenu.
