Danas, kada smo okruženi različitim preparatima i suplementima, možda je pravo vreme da se ponovo okrenemo onome što nam je dostupno gotovo na dohvat ruke. Biljke koje mogu da rastu u našim baštama, saksijama na terasi i prostoru u kome živimo:
Peršun je mnogo više od začina koji dodajemo supi ili salati. Bogat je vitaminom C i antioksidansima, a tradicionalno se koristi i kao biljka koja podržava izlučivanje tečnosti iz organizma. Može doprineti normalnoj funkciji urinarnog sistema. Ipak, kod problema sa bubrezima ili mokraćnim putevima biljke ne treba koristiti kao zamenu za terapiju.
Za varenje, jedan od poznatih saveznika je pepermint, odnosno nana. Njeni listovi sadrže mentol, a čaj od nane tradicionalno se pije nakon obroka jer može pomoći da se digestivni trakt opusti i ublaže osećaj nadutosti i nelagodnosti. Tu je i ruzmarin, aromatična biljka bogata jedinjenjima sa antioksidativnim svojstvima. Možemo ga koristiti u ishrani, ali i kao mirisnu biljku koja svojim karakterističnim mirisom oplemenjuje prostor.
Đumbir se tradicionalno koristi kod mučnine i kao dodatak napicima, kamilica je poznata po umirujućem dejstvu i često se pije u večernjim satima, dok je i matičnjak biljka koju mnogi biraju kada žele trenutak opuštanja. Kopriva je bogata različitim mineralima i koristi se kao namirnica i čaj, dok je žalfija od davnina deo tradicionalne upotrebe biljaka, naročito za ispiranje usta i grla.
Možda je najveća lekcija koju možemo da naučimo od prirode upravo ta da ne moramo uvek da tražimo komplikovana rešenja. Nekada su ona veoma jednostavna – list nane, grančica ruzmarina, malo đumbira ili šaka svežeg peršuna. Ali prirodu treba koristiti pametno i sa merom: prirodno ne znači automatski bezbedno, a biljke mogu imati neželjena dejstva i uticati na lekove. Zato je najbolje da ih posmatramo kao deo zdravog načina života, a ne kao zamenu za lekarsku terapiju.
