Deca mlađa od 14 godina u Austriji od početka 2027. godine mogla bi da ostanu bez pristupa pojedinim društvenim mrežama. Austrijska vlada uputila je 27. jula predlog zakona u javnu raspravu, a njegova primena planirana je od 1. januara naredne godine.
Ukoliko predlog prođe sve potrebne procedure, tehnološke kompanije imaće prelazni rok do 1. aprila 2027. godine da svoje platforme prilagode novim pravilima. trijske vlade je da zaštiti najmlađe korisnike od sadržaja i funkcija koje ih podstiču da što više vremena provode pred ekranom, kao i od sajber nasilja, manipulacije, dezinformacija i neželjenog kontakta sa nepoznatim osobama.
Koje društvene mreže će biti obuhvaćene?
Predlogom su obuhvaćene platforme poput TikToka, Instagrama, YouTubea i Snapchata, koje koriste algoritme za preporučivanje sadržaja i različite mehanizme za zadržavanje pažnje korisnika.
Klasični servisi za razmenu poruka, među kojima je WhatsApp, ne bi bili obuhvaćeni ovim ograničenjem. ke vlasti posebno izdvajaju neprekidno listanje sadržaja, automatsko pokretanje narednog snimka, preporuke objava nepoznatih korisnika, česta obaveštenja i sisteme nagrađivanja koji podstiču svakodnevno vraćanje na platformu.
Na listi rizičnih funkcija nalazi se i mogućnost da nepoznate osobe bez prethodnog pristanka kontaktiraju decu. ama bi ipak bilo dozvoljeno da naprave posebne delove prilagođene deci, pod uslovom da u njima nema funkcija i sadržaja koji su obuhvaćeni ograničenjem.
Kako će biti proveravane godine korisnika?
Jedno od najvažnijih pitanja jeste način na koji će se proveravati da li je korisnik navršio 14 godina.
Plan je da društvene mreže ne dobijaju ime, datum rođenja ili druge lične podatke korisnika. Platformi bi trebalo da bude prosleđena samo potvrda da li osoba ispunjava starosni uslov.
Kao jedno od mogućih rešenja pominje se austrijski sistem elektronskog identiteta ID Austria. Predviđene su i druge metode, a austrijska vlada tvrdi da sistem treba da funkcioniše tako da ni pružalac usluge provere ne može da vidi gde je i kada potvrda o godinama korišćena. aštita privatnosti biće jedan od najvažnijih delova primene, jer stručnjaci upozoravaju da provera godina ne sme dovesti do toga da tehnološke kompanije dobiju još više podataka o deci i odraslim korisnicima.
Društvene mreže opasne za decu
Austrijska vlada navodi da su društvene mreže postale važan deo svakodnevice dece, ali da sa sobom nose i brojne rizike.
Među njima su sajber nasilje, uznemiravanje, politička radikalizacija, širenje dezinformacija, nerealni standardi izgleda, problemi sa pažnjom i sadržaji koji mogu negativno da utiču na psihičko stanje mladih.
Poseban problem predstavljaju algoritmi koji automatski biraju i prikazuju sadržaj na osnovu prethodnog ponašanja korisnika, sa ciljem da ga što duže zadrže na platformi. ki vicekancelar i ministar za medije Andreas Babler ocenio je da deca imaju pravo na zaštitu i u digitalnom prostoru, naglašavajući da predlog nije usmeren samo na sadržaj već i na funkcije koje podstiču zavisničko ponašanje. e kazne za platforme
Odgovornost za primenu pravila neće biti prebačena samo na roditelje. Platforme će morati da uvedu odgovarajuću proveru godina i spreče pristup maloletnicima koji ne ispunjavaju propisani uslov.
Za veoma velike platforme koje ne budu poštovale zakon predviđene su novčane kazne koje mogu dostići do šest odsto njihovog ukupnog godišnjeg prihoda na svetskom tržištu. ebalo da natera tehnološke kompanije da ozbiljnije pristupe zaštiti dece, umesto da se oslanjaju samo na to da korisnik prilikom otvaranja naloga sam unese godinu rođenja.
Stručnjaci upozoravaju da zabrana nije dovoljna
Iako deo stručnjaka podržava postavljanje starosne granice, upozoravaju da zabrana sama po sebi neće rešiti sve probleme.
Deca mogu pokušati da zaobiđu sistem korišćenjem tuđih naloga ili uređaja roditelja. Postavlja se i pitanje koliko će nacionalno rešenje biti delotvorno kada društvene mreže posluju širom Evropske unije.
Zbog toga stručnjaci traže zajedničko evropsko rešenje, uz istovremeno jačanje medijske pismenosti dece, roditelja i nastavnika. Evropska komisija već proverava da li je austrijski predlog usklađen sa pravilima Evropske unije. je najavila i promene u obrazovanju. Od školske 2027/2028. godine u gimnazijama je planirano uvođenje predmeta „Mediji i demokratija“, kroz koji bi učenici trebalo da uče kako nastaju dezinformacije, na koji način mediji utiču na javno mnjenje i kako korišćenje digitalnih sadržaja može uticati na psihičko zdravlje. ova pravila znače za porodice u Austriji?
Ukoliko zakon bude usvojen, promena će se odnositi na sve porodice koje žive u Austriji, uključujući i brojnu srpsku zajednicu.
Deca mlađa od 14 godina neće moći da koriste uobičajene verzije određenih društvenih mreža, dok će roditelji morati da obrate više pažnje na naloge, uređaje i digitalne navike najmlađih članova porodice.
Međutim, ograničenje pristupa ne može potpuno da zameni razgovor sa decom. Stručnjaci zato naglašavaju da je, pored tehničkih zabrana, važno objasniti mladima kako da prepoznaju manipulaciju, zaštite svoje podatke, prijave nasilje i odgovorno koriste internet.
Austrijski predlog sada prolazi javnu raspravu i proveru Evropske komisije. Tek nakon završetka tih procedura biće poznato u kom će obliku zakon biti usvojen i da li će njegova primena zaista početi 1. januara 2027. godine.
