Broj odraslih koji imaju teškoće sa osnovnim veštinama u austrijskoj pokrajini Vorarlberg gotovo se udvostručio tokom protekle decenije. Prema podacima koje je objavio ORF Vorarlberg, problem pogađa približno 80.000 ljudi, odnosno gotovo svakog četvrtog odraslog stanovnika ove pokrajine.
Poteškoće ne znače nužno da pogođene osobe uopšte ne umeju da čitaju ili pišu. Problem se najčešće javlja kada treba razumeti složeniji tekst, poput ugovora, službenog dopisa, uputstva za upotrebu leka ili zadatka koji zahteva osnovno računanje.
Direktor Narodnog univerziteta u Gecisu Stefan Fišnaler upozorio je da je broj pogođenih toliko veliki da gotovo svako u svom neposrednom okruženju poznaje osobu koja se suočava sa sličnim teškoćama.
Podaci pokazuju i da problem nije vezan isključivo za doseljeničko stanovništvo. Čak 56 odsto pogođenih rođeno je u Austriji, školovalo se u toj zemlji i nema migrantsko poreklo.
Problem prisutan širom Austrije
Rezultati međunarodnog istraživanja PIAAC, koje se često opisuje kao „PISA test za odrasle“, pokazuju da 29 odsto stanovnika Austrije uzrasta od 16 do 65 godina poseduje nizak nivo čitalačke pismenosti. Reč je o približno 1,7 miliona ljudi.
Austrija je na testiranju ostvarila prosečno 254 poena u oblasti čitalačke pismenosti, dok prosek zemalja OECD-a iznosi 260 poena. Na najnižim nivoima nalaze se osobe koje mogu da razumeju samo kratke i jednostavne tekstove ili da pronađu jasno označenu informaciju.
U istraživanju je učestvovalo 4.565 građana, a uzorak je bio reprezentativan za približno šest miliona stanovnika Austrije starosti između 16 i 65 godina.
Kada je reč o matematičkim sposobnostima, 23 odsto ispitanika našlo se na najnižim nivoima, dok je 27 odsto pokazalo slabije rezultate pri rešavanju problema koji zahtevaju prilagođavanje novim okolnostima. Na dva najniža nivoa u sve tri ispitivane oblasti našlo se 18 odsto učesnika.
Uticaj digitalizacije
Stručnjaci upozoravaju da digitalizacija ima dvostruku ulogu. Glasovne komande, automatsko ispravljanje teksta i druge tehnološke mogućnosti olakšavaju svakodnevni život osobama sa slabijim veštinama, ali istovremeno mogu dugo da prikrivaju problem.
Kratki sadržaji na društvenim mrežama dodatno smanjuju potrebu za čitanjem dužih tekstova, zbog čega se sposobnost razumevanja pročitanog sve ređe vežba.
U Vorarlbergu su pogođenima dostupni besplatni kursevi osnovnog obrazovanja. Ipak, organizuju se samo dva puta godišnje, jer se mnogi zbog stida ili straha od osude ne odlučuju da potraže pomoć.
Stručnjaci ističu da slaba čitalačka pismenost ne predstavlja samo obrazovni problem. Ona može da oteža zapošljavanje, razumevanje zdravstvenih i pravnih dokumenata, upravljanje ličnim finansijama i ravnopravno učestvovanje u društvenom životu.
