Šećer je važan izvor energije, ali problem nastaje kada ga u ishrani ima više nego što je organizmu zaista potrebno. Tada prestaje da bude koristan i počinje da opterećuje telo, povećavajući rizik od gojaznosti, poremećaja nivoa šećera u krvi i drugih hroničnih bolesti.
Preporuke stručnjaka su jasne, unos dodatih šećera trebalo bi držati pod kontrolom. Kako navodi Svetska zdravstvena organizacija, „unos slobodnih šećera treba smanjiti na manje od 10 odsto ukupnog energetskog unosa, uz preporuku da se dodatno smanji na ispod pet odsto radi dodatnih zdravstvenih koristi“.
U praksi, to znači da bi većina odraslih trebalo da ostane u okviru od nekoliko kašičica šećera dnevno.
Pri tome je važno napraviti razliku između prirodnih i dodatih šećera. Voće, na primer, osim šećera sadrži i vlakna, vitamine i minerale, pa ima svoju nutritivnu vrednost. Nasuprot tome, industrijski proizvodi često donose takozvane „prazne kalorije“, bez stvarne koristi za organizam.
Zbog toga se kao najjednostavniji koraci izdvajaju izbegavanje zaslađenih pića, pažljivije čitanje deklaracija i češći izbor sveže i neprerađene hrane.
Suština nije u potpunom odricanju, već u meri. Upravo ta granica između umerenosti i preterivanja najčešće pravi razliku kada je reč o zdravlju.
