Vlasnik često prepozna po glasu svog psa da li se raduje šetnji, traži pažnju ili ga je nešto uznemirilo. Ali može li pas da proizvede isti zvuk i kada nema onoga što ga obično izaziva? Da, na primer, zacvili na znak, iako ispred njega nema omiljene loptice?
Upravo to ispituje tim koji predvodi istraživač bioakustike Tamaš Farago sa Univerziteta Etveš Lorand u Budimpešti. U laboratoriji BARKS snimaju lavež, cviljenje, režanje i zavijanje. Istovremeno prate ponašanje i otkucaje srca pasa kako bi bolje razumeli vezu između njihovog oglašavanja i emocija.
Glasniji pas ne kontroliše nužno bolje svoj glas
Pas koji često laje ne mora da bude veštiji u upravljanju glasom. Njegovo oglašavanje može da bude reakcija na uzbuđenje, nepoznat zvuk ili nešto što se događa u blizini. Proizvesti određeni zvuk na znak, bez uobičajenog povoda, drugačiji je zadatak.
Kontrola podrazumeva i mogućnost da se pas utiša kada se to od njega traži. Zato istraživače zanimaju i glasni psi i oni koji se retko oglašavaju.
Treninzi su kratki, a psi mogu da pokažu kada su umorni ili žele da prekinu. Postupci se još razvijaju kroz probne treninge, pa se konačni odgovori o granicama ove sposobnosti tek očekuju.
Kakvu ulogu imaju rasa i nasleđe
Eksperimenti su deo projekta K9VocLearn, koji traje od juna 2024. do maja 2029. godine. Tim ispituje kako su sa glasovnim sposobnostima povezane razlike među rasama, genetska sličnost sa vukovima i spremnost psa da sarađuje sa ljudima.
Cilj je da se napravi detaljan pregled zvukova koje psi proizvode, proveri njihova sposobnost glasovnog oponašanja i prouči kako koriste glas u komunikaciji. Pratiće se i kako se te sposobnosti razvijaju tokom odrastanja.
Jedan deo tima bavi se ponašanjem, drugi prati moždanu aktivnost neinvazivnim metodama, dok treći proučava genetsku osnovu oglašavanja. Veliki broj snimaka obrađuje se i pomoću alata mašinskog učenja, kako bi se uočile razlike i obrasci koje bi bilo teško izdvojiti pojedinačnim preslušavanjem.
Šta pseći glas može da otkrije o nastanku govora
Menjanje glasova na osnovu onoga što čujemo važno je za učenje govora. Istraživači zato proveravaju da li su pripitomljavanje i dugotrajna selekcija pasa za saradnju sa ljudima uticali i na njihovu sposobnost da kontrolišu oglašavanje.
Takva veza za sada je hipoteza koju treba ispitati. Proučavanje pasa moglo bi da pomogne u razumevanju pojedinih koraka koji su prethodili razvoju ljudskog govora.
