Kada nema uputstva za rešavanje problema
Kako postupiti kada se suočimo sa problemom za koji ne postoji jasno uputstvo? Bilo da je reč o novom poslu, zdravstvenim tegobama ili nekoj nepredviđenoj životnoj situaciji, odgovor često počinje pokušajima, posmatranjem rezultata i prilagođavanjem narednih koraka.
Sličan princip primenjuje se i u jednostavnim svakodnevnim situacijama. Kada beba neprestano plače, roditelji obično isprobavaju različite načine da je umire, prate njene reakcije i zadržavaju ono što daje rezultate. Ne čekaju apsolutnu potvrdu da će određeni postupak uspeti, već uče kroz iskustvo.
Autor teksta objavljenog na portalu Psychology Today smatra da se ovaj pristup može primeniti i na nauku i rešavanje složenih problema. Umesto da se svaka pretpostavka odmah proglasi tačnom ili pogrešnom, korisnije je postepeno je proveravati i menjati u skladu sa novim saznanjima.
Potraga za nestalom podmornicom
Jedan od primera takvog načina razmišljanja dogodio se 1968. godine, kada je američka nuklearna podmornica „Skorpion“ nestala u Atlantskom okeanu sa 99 članova posade. Američka mornarica poverila je potragu naučniku Džonu Krejvenu, koji je morao da pronađe rešenje uprkos ogromnoj površini koju je trebalo pretražiti.
Krejven je angažovao iskusne podmorničke oficire i zatražio od njih da procene gde bi podmornica mogla da se nalazi i šta je moglo da dovede do njenog nestanka. Na osnovu različitih pretpostavki i scenarija, područje potrage podeljeno je na manje zone.
Svaki neuspešan pokušaj pružao je nove informacije. Kada bi određeno područje bilo pretraženo bez rezultata, verovatnoća da se podmornica nalazi baš na tom mestu smanjivala se, dok su druge lokacije postajale izglednije. Potraga se tako postepeno usmeravala prema novim procenama, sve dok olupina nije pronađena krajem oktobra, oko 740 kilometara jugozapadno od Azorskih ostrva.
I neuspešna potraga može biti važan trag
Sličan princip primenjen je i u potrazi za olupinom aviona kompanije „Er Frans“, koji se 2009. godine srušio u Atlantski okean tokom leta između Rio de Žaneira i Pariza. Posle dugotrajnih potraga bez rezultata, matematičari su analizirali prethodne pokušaje i iskoristili podatke o pretraženim područjima kako bi preciznije odredili gde bi avion mogao da se nalazi.
Nova potraga, zasnovana na izmenjenim procenama, dovela je do pronalaska olupine 2011. godine. Prethodni neuspesi pokazali su se korisnim jer su istraživačima pomogli da suze područje pretrage i promene način na koji raspoređuju resurse.
Ovi primeri ilustruju važnu razliku između neuspeha i beskorisnog pokušaja. Čak i kada se ne dobije željeni rezultat, prikupljene informacije mogu da pomognu u donošenju boljih odluka.
Znanje se gradi postepenim proveravanjem
U nauci se često primenjuju statističke metode kojima se procenjuje da li su rezultati istraživanja dovoljno ubedljivi da bi se određena pretpostavka prihvatila ili odbacila. Autor teksta ukazuje na ograničenja pristupa koji svaki pojedinačni rezultat posmatra odvojeno, bez dovoljno pažnje prema prethodnim saznanjima.
Nasuprot tome, pristup zasnovan na stalnom ažuriranju procena podrazumeva da se raniji dokazi zadržavaju, dok novi menjaju stepen pouzdanosti u određeni zaključak. I negativan rezultat može biti značajan, a neslaganje među istraživačima može doprineti boljem razumevanju problema ako se različiti nalazi zajednički razmatraju.
Takav način razmišljanja posebno je važan u medicini i psihologiji, gde isti postupak ne mora jednako delovati na sve ljude. Ono što je jednoj osobi pomoglo u određenim okolnostima ne mora biti jednako delotvorno za drugu, pa je potrebno pratiti individualne reakcije i prilagođavati pristup.
Napredak počinje prihvatanjem neizvesnosti
Savremeni svet suočava se sa složenim izazovima, od klimatskih promena i promena u društvenim odnosima do ubrzanog razvoja tehnologije. Za mnoge od tih problema ne postoje jednostavna rešenja, niti je moguće unapred predvideti sve posledice donetih odluka.
Zato je važno pažljivo proceniti dostupne informacije, izabrati najrazumniji početni korak i pratiti rezultate. Nove okolnosti mogu zahtevati promenu plana, dok greške i neuspeli pokušaji mogu poslužiti kao osnova za bolje odluke.
Suština ovog pristupa je da napredak ne zahteva potpunu sigurnost od samog početka. Potrebni su spremnost da se deluje, otvorenost za nova saznanja i sposobnost da se sopstvene procene menjaju kada se pojave ubedljiviji dokazi. Kao u potrazi za nestalom podmornicom, put do rešenja često se otkriva tek kada se svaki naredni korak osloni na ono što smo prethodno naučili.
