U odnosu na isti period prošle godine, udeo javnog duga u BDP-u povećan je u evrozoni sa 87,3 na 88,8 odsto, a u Evropskoj uniji sa 81,4 na 82,9 odsto.
Među članicama EU, najveći odnos javnog duga i BDP-a zabeležen je u Grčkoj, 140,8 odsto, zatim u Italiji, 139,9 odsto, Francuskoj, 119,1 odsto, Belgiji, 110,2 odsto, i Španiji, 101,4 odsto.
Najniži udeo javnog duga imale su Estonija, 26,1 odsto BDP-a, Danska, 27,1 odsto, Luksemburg, 28,2 odsto, i Bugarska, 28,7 odsto.
Na godišnjem nivou, udeo javnog duga u BDP-u porastao je u 18 članica EU, dok je u devet zemalja zabeležen pad. Najveće povećanje registrovano je u Poljskoj, za 6,7 procentnih poena, Litvaniji, za 4,9 procentnih poena, Belgiji, za 3,8 procentnih poena, i Francuskoj, za 3,7 procentnih poena.
Najveće smanjenje udela javnog duga zabeleženo je u Grčkoj, za 11,2 procentna poena, i na Kipru, za 9,5 procentnih poena, navodi se na sajtu Evrostata.
