U svetu insekata, džinovski azijski stršljen je krvoločni predator. Ovaj insekt, koji može dostić veličinu ljudskog palca, u stanju je da jednim udarcem obezglavi na stotine običnih pčela. Kada napadne košnicu, njegova namera je jasna – on želi da uništi celu koloniju i domogne se njihovih larvi. Ali pčele su razvile neverovatnu odbrambenu taktičku reakciju koja dokazuje da snaga leži u zajedništvu.
Svesne da je oklop stršljena previše tvrd za njihove žaoke i da pojedinačni napad nema nikakve šanse, pčele primenjuju kolektivnu taktiku iznenađenja. One puštaju uljeza da uđe duboko u košnicu, a zatim na dati signal stotine radilica u istoj sekundi nasrću na njega.
Formiraju čvrstu, zbijenu sferu oko stršljena, stvarajući takozvanu „toplotnu loptu“ iz koje napadač nema nikakav izlaz.
Tajna ove odbrambene zamke ne leži u ubodu, već u fizici i pregrevanju. Pčele unutar te kugle počinju ubrzano da vibriraju svojim letačkim mišićima, pri čemu ne pokreću krila, i tako generišu ogromnu količinu toplote. Istovremeno, gustina njihove formacije podiže koncentraciju ugljen-dioksida unutar kugle. Temperatura u središtu ove žive lopte brzo dostiže tačno 47 stepeni, što je smrtonosna granica za stršljena.
Fascinantno je to što su pčele evolucijom razvile toleranciju na temperaturu do 48 stepeni Celzijusa, što je samo jedan stepen više od granice koju stršljen može da preživi. Zahvaljujući toj minimalnoj razlici u otpornosti pčele uspevaju da skuvaju živog agresora, sačuvaju košnicu i ponovo dokažu koliko su prirodni mehanizmi preživljavanja fascinantni i precizni.
