U drevnom Velikom Novgorodu, u trinaestom veku, živeo je dečak po imenu Onfim čije su svakodnevne školske obaveze ostale zabeležene na potpuno neočekivan način.
Umesto papira, Onfim je koristio brezovu koru kako bi vežbao pisanje slova i reči. Međutim, poput mnoge dece njegovog uzrasta, učioničke vežbe su brzo prepuštale mesto mašti, pa su se pored pravopisnih zadataka na kori našli i njegovi maštoviti crteži.
Arheolozi su pedesetih godina prošlog veka u glinenom tlu pronašli ove izuzetno očuvane komade brezove kore. Na njima su otkrili ne samo dečakove školske radove, već i crteže njegovih prijatelja, porodice, pa čak i autoportrete na kojima je sebe prikazao kao hrabrog viteza na konju.
Glina u kojoj su spisi bili zakopani sačuvala je ove dragocene trenutke od zaborava, pružajući nam redak i neprocenjiv uvid u dečiju svakodnevicu i maštu toga doba.
Onfimovi radovi podsećaju nas na to da se ljudska priroda i dečija radoznalost nisu promenile kroz vekove. Njegove žvrljotine i maštarije prevazišle su vreme i ponudile nam dirljivu vezu sa prošlošću koja i danas inspiriše i očarava.
