Kruška je po tome prilično neobično voće. Za razliku od većine plodova koje želimo da ostavimo na grani što duže, mnoge evropske kruške beru se dok su još čvrste.
To ne znači da su ubrani plodovi nezreli. Oni su dostigli fazu u kojoj su dovoljno razvijeni da mogu da nastave proces sazrevanja i nakon odvajanja od drveta.
Prema istraživanjima, evropske kruške beru se kada su fiziološki zrele, ali pre nego što potpuno sazru na stablu. Ako ostanu na grani sve dok ne postanu sasvim mekane, mogu da dobiju brašnjavu teksturu, slabiji ukus i kraće zadrže dobar kvalitet.
Zašto kruška sazreva i nakon branja
Kruške pripadaju grupi plodova kod kojih se proces sazrevanja nastavlja nakon berbe. Tokom tog procesa menja se čvrstina mesa, razvijaju se karakteristični miris i ukus, a plod postaje sočniji i mekši.
Važnu ulogu u tome ima etilen, prirodni biljni hormon koji učestvuje u sazrevanju voća.
Kod poznatih evropskih sorti poput Bartlett, Bosc, Anjou i Comice proizvodnja etilena raste tokom sazrevanja, što omogućava da čvrsta kruška postepeno omekša i nakon što je skinuta sa drveta.
Zato tvrda kruška koju donesemo kući ne mora da bude loša kupovina. Naprotiv, moguće je da će upravo nekoliko dana kasnije imati mnogo bolju teksturu i aromu.
Kada je onda pravo vreme za berbu
Najveća greška je čekati da evropska kruška na drvetu postane potpuno mekana.
Kod kućnog uzgoja jedan od jednostavnijih znakova jeste način na koji se plod odvaja od grane. Zrela kruška trebalo bi relativno lako da se odvoji kada se podigne i blago zakrene.
Menja se i boja kore. Kod sorte Bartlett tamnozelena boja postepeno postaje svetlija i prelazi prema zeleno-žutoj. Kod nekih drugih sorti, poput Bosc, promena boje nije toliko pouzdan pokazatelj, pa se posmatra više znakova istovremeno.
Važno je napraviti razliku između zrelosti za berbu i zrelosti za jelo. Kruška može biti spremna da napusti drvo, a da još nije dovoljno mekana i aromatična da biste je odmah pojeli.
Hladnoća nekim sortama pomaže da pravilno sazru
Još jedna zanimljivost jeste da pojedine evropske kruške posle berbe zahtevaju period na nižoj temperaturi pre nego što mogu ravnomerno da sazru.
Penn State Extension navodi da je kod Bartlett krušaka taj period veoma kratak, dok sorte kao što su Bosc, D’Anjou i Comice mogu zahtevati nekoliko nedelja hladnog čuvanja. Nakon toga se prenose na sobnu temperaturu i postepeno omekšavaju.
Kruške kupljene u prodavnici najčešće su već prošle odgovarajuće skladištenje, pa ih kod kuće uglavnom samo treba ostaviti da sazru.
Kako da znate da je kruška spremna za jelo
Za razliku od jabuke, kod kruške nije najbolje proveravati zrelost pritiskanjem sredine ploda.
Najkorisnije je blago pritisnuti deo odmah ispod peteljke, odnosno „vrat“ kruške. Ako se taj deo malo ugiba pod blagim pritiskom, plod je obično spreman za jelo.
Penn State navodi upravo blago popuštanje mesa ispod peteljke kao praktičan znak da je evropska kruška sazrela.
Ako je potpuno tvrda, može se ostaviti još nekoliko dana na sobnoj temperaturi.
Nisu sve kruške iste
Pravilo o berbi pre potpunog sazrevanja odnosi se prvenstveno na evropske kruške.
Azijske kruške ponašaju se drugačije. One sazrevaju na stablu i jedu se dok su čvrste i hrskave, po teksturi mnogo sličnije jabuci nego klasičnoj mekoj kruški.
Penn State Extension navodi da se azijske kruške, za razliku od evropskih, ostavljaju da sazru na stablu i mogu da se jedu odmah nakon berbe.
Zato tvrda kruška nije uvek nezrela, kao što ni meka kruška na drvetu nije nužno ona koju je trebalo najduže čekati.
Kod mnogih poznatih evropskih sorti upravo pravovremena berba, dok je plod još čvrst, omogućava da kruška kasnije razvije ono zbog čega je volimo – sočno, mirisno i mekano meso.
