Narandžasto meso bundeve sadrži beta-karoten, vitamine, minerale i vlakna zbog kojih vredi da se češće nađe na jesenjem jelovniku.
Bundeva je namirnica koja pruža dosta hranljivih materija uz relativno malo kalorija. Posebno je poznata po beta-karotenu, pigmentu koji joj daje karakterističnu narandžastu boju, a koji organizam može da pretvori u vitamin A.
Prema podacima i preporukama stručnjaka Cleveland Clinic, bundeva je dobar izvor vitamina A, kalijuma i drugih hranljivih materija, dok američki Nacionalni institut za zdravlje navodi da vitamin A ima važnu ulogu u očuvanju normalnog vida i funkcionisanju imunog sistema.
1. Beta-karoten i vitamin A važni su za oči
Intenzivna narandžasta boja bundeve nije slučajna. Za nju su velikim delom zaslužni karotenoidi, među kojima je i beta-karoten.
Organizam beta-karoten može da pretvori u vitamin A, koji je neophodan za normalnu funkciju vida. Vitamin A učestvuje i u održavanju normalnog funkcionisanja imunog sistema i drugih organa.
Bundeva sadrži i lutein i zeaksantin, karotenoide koji se često povezuju sa zdravljem očiju.
2. Vlakna pomažu da obrok duže zasiti
Bundeva sadrži dijetalna vlakna, zbog čega može biti dobar dodatak uravnoteženoj ishrani.
Vlakna doprinose normalnom radu sistema za varenje, a hrana koja ih sadrži obično pruža i duži osećaj sitosti.
Upravo zbog kombinacije relativno male energetske vrednosti i vlakana, obična kuvana ili pečena bundeva može biti dobar izbor kada želite zasitno jelo bez velike količine kalorija. Cleveland Clinic navodi da jedna šolja bundeve ima oko 50 kalorija i približno tri grama vlakana.
Naravno, to se ne odnosi nužno na pite i deserte od bundeve sa većom količinom šećera, putera ili drugih dodataka.
3. Sadrži kalijum, važan za srce i krvni pritisak
U bundevi se nalazi i kalijum, mineral koji učestvuje u brojnim procesima u organizmu, uključujući normalno funkcionisanje mišića i regulaciju krvnog pritiska.
Prema podacima koje navodi Cleveland Clinic, jedna šolja konzervisane bundeve može da sadrži oko 500 miligrama kalijuma.
To ne znači da će jedna namirnica sama zaštititi srce, ali bundeva svakako može biti deo raznovrsne ishrane koja uključuje povrće, voće, integralne žitarice i druge izvore vlakana i minerala.
4. Može biti dobar izbor kada želite lakši obrok
Bundeva prirodno nema veliku kalorijsku vrednost, ali zahvaljujući količini vode i vlakana može lepo da zasiti.
Zato nije neobično što se koristi u supama, pireima i različitim jelima kada želimo nešto toplo i zasitno, a ne previše teško.
Najjednostavnija verzija je i jedna od najboljih – isečena bundeva može se ispeći u rerni bez mnogo dodataka, a zatim jesti samostalno ili poslužiti kao prilog.
5. Donosi i antioksidanse
Beta-karoten nije važan samo zato što od njega organizam stvara vitamin A. On pripada grupi karotenoida koji imaju antioksidativna svojstva.
Antioksidansi učestvuju u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa izazvanog slobodnim radikalima.
To je još jedan razlog zbog kojeg se preporučuje raznovrsna ishrana sa dosta voća i povrća različitih boja, među kojima svoje mesto svakako ima i bundeva.
6. Vitamini A i C imaju ulogu u normalnom radu imuniteta
Jesen tradicionalno povezujemo sa periodom prehlada, pa se često traže namirnice koje mogu da „podignu imunitet“. Jedna namirnica to ne može da uradi preko noći, ali pravilna ishrana obezbeđuje hranljive materije koje su imunom sistemu potrebne za normalno funkcionisanje.
Bundeva sadrži provitamin A karotenoide, kao i vitamin C. Američki Nacionalni institut za zdravlje navodi da su i vitamin A i vitamin C važni za normalnu funkciju imunog sistema.
Zato bundeva može biti koristan deo raznovrsne jesenje ishrane, ali ne treba je posmatrati kao namirnicu koja sama sprečava prehladu ili druge infekcije.
