Potreba da nakratko zatvorimo oči tokom dana nije neobična. Kod mnogih ljudi budnost prirodno opada u ranom popodnevnom periodu, pa želja za dremkom nije nužno posledica obilnog ručka. Važnu ulogu ima i naš unutrašnji dnevni ritam.
Ipak, nije svejedno da li ćemo odspavati 20 minuta ili čitav sat.
Koliko bi trebalo da traje popodnevna dremka
Za većinu odraslih najprijatnija je kratka dremka od oko 10 do 30 minuta. Ona može da smanji umor, popravi koncentraciju i raspoloženje, a da pritom ne odemo preduboko u san.
Mayo Clinic savetuje da dremka uglavnom ne traje duže od 20 do 30 minuta. Što duže spavamo, veća je verovatnoća da ćemo ući u dublje faze sna, pa buđenje može biti znatno teže.
Zato se nekada posle 15 ili 20 minuta sna osećamo odmornije nego nakon sat vremena.
Zašto smo posle duže dremke još tromiji
Osećaj pospanosti, zbunjenosti i usporenosti nakon buđenja poznat je kao inercija sna.
Posebno može biti izražen ako se probudimo iz dubokog sna. Tada mozgu treba određeno vreme da ponovo dostigne punu budnost, pa koncentracija i brzina reakcije mogu privremeno biti slabije.
Upravo zbog toga se posle dremke od 40, 50 ili 60 minuta nekada probudimo umorniji nego što smo bili pre spavanja.
Tromost obično prolazi, ali kod nekih ljudi može potrajati pola sata ili duže. Zato nije najbolje planirati dremku neposredno pre vožnje, važnog sastanka ili posla koji zahteva veliku koncentraciju.
Kada je najbolje odspavati
Za ljude koji spavaju tokom noći, najbolje vreme za kratku dremku najčešće je rano popodne.
Kasno popodnevno spavanje može da oteža uspavljivanje uveče, naročito kod ljudi koji već imaju problema sa snom.
Razlog je jednostavan: što smo duže budni, raste potreba organizma za spavanjem. Ako kasno tokom dana odspavamo sat ili dva, deo tog „pritiska za san“ nestaje, pa uveče možda nećemo biti dovoljno pospani.
Zbog toga je kratka dremka oko ranog popodneva uglavnom bolji izbor od dugog spavanja predveče.
Dremka ne može da zameni noćni san
Kratak odmor tokom dana može pomoći nakon loše prospavane noći, ali ne može dugoročno da nadoknadi nedostatak sna.
Odraslim osobama je za zdravlje i normalno funkcionisanje potrebno dovoljno redovnog noćnog sna. Ako dremka postane svakodnevno neophodna samo da bismo izdržali dan, vredi razmisliti da li tokom noći spavamo dovoljno i kvalitetno.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti ako jaka dnevna pospanost traje uprkos dovoljno dugom noćnom spavanju.
Jednostavno pravilo za dobru dremku
Za većinu ljudi najbolje funkcioniše jednostavna formula: dremka rano popodne, alarm na 20 do 30 minuta i nekoliko minuta za razbuđivanje nakon ustajanja.
Posle buđenja mogu pomoći malo kretanja, dnevna svetlost i čaša vode.
Dremka sama po sebi nije loša navika. Naprotiv, kratko spavanje može da bude odličan način da povratimo energiju. Problem najčešće nastaje kada kratki odmor preraste u dugo popodnevno spavanje koje nas ostavi tromim i poremeti san naredne noći.
