Roditeljima tada nije uvek lako da znaju šta da urade. Umesto kažnjavanja zbog same emocije, važno je pomoći detetu da je razume i nauči kako da je izrazi.
1. Prvo smirite sebe
Kada dete viče, plače ili se ljuti, roditelju je lako da odgovori istim tonom. Ipak, miran glas i smirena reakcija odraslog mogu pomoći detetu da se postepeno umiri. Pre nego što pokušate da rešite problem, udahnite, govorite polako i pokažite detetu da je situacija pod kontrolom.
2. Pomozite mu da imenuje ono što oseća
Deca često znaju da im nije dobro, ali ne umeju da objasne zašto. Umesto „Nemoj da se ljutiš“, roditelj može da kaže: „Vidim da si baš ljut jer se ovo dogodilo.“ Tako dete vremenom uči da prepoznaje i imenuje svoje emocije, što mu kasnije olakšava da ih izrazi na prihvatljiv način.
3. Ne umanjujte detetova osećanja
Rečenice poput „Nije to ništa“, „Prestani da plačeš“ ili „Nemaš zbog čega da budeš tužan“ možda deluju kao pokušaj utehe, ali detetu mogu poslati poruku da njegova osećanja nisu važna. Bolje je priznati emociju: „Razumem da ti je teško“ ili „Vidim da te je ovo baš pogodilo“, a zatim zajedno razgovarati o tome šta može da pomogne.
4. Naučite dete jednostavnim načinima smirivanja
Duboko disanje, kratka pauza, čaša vode, razgovor, crtanje ili nekoliko minuta tišine mogu pomoći detetu da se vrati u mirnije stanje. Dobro je ove tehnike vežbati i kada je dete raspoloženo, a ne tek u trenutku kada je emocija već veoma jaka.
5. Postavite granice, ali odvojite ponašanje od emocije
Dete ima pravo da bude ljuto, ali nema pravo da udara, vređa ili povređuje druge. Roditelj može istovremeno da prihvati emociju i postavi jasnu granicu: „U redu je da budeš ljut, ali nije u redu da udaraš.“ Na taj način dete uči važnu razliku – sva osećanja su dozvoljena, ali nisu sva ponašanja prihvatljiva.
