Ujutru ga vidimo kako prelazi preko mokre staze, a nekoliko sati kasnije stoji priljubljen uz zid. Na prvi pogled izgleda kao da je zaspao usred penjanja.
Po njegovom položaju, međutim, ne možemo pouzdano znati šta se dešava: puž može kratko da miruje, da se sakrije od opasnosti ili da duže čeka povratak vlage.
Kako izgleda san kod puža?
Da puževi mogu da imaju stanje nalik snu pokazalo je istraživanje objavljeno je u jednom časopisu, tokom istraživanja 2011. godine.
Naučnici su pratili jezerske puževe i primetili da povremeno prestaju da se kreću, opuste telo i pipke i slabije reaguju na nadražaje. Iz tog stanja mogu brzo da se pokrenu.
Jedna takva epizoda trajala je u proseku oko 22 minuta. Taj broj se odnosi na proučavanu jezersku vrstu; ne govori nam koliko spava puž kojeg smo zatekli u bašti. Zanimljivo je i to što puževi tokom posmatranog mirovanja nisu morali potpuno da nestanu u kućici.
Zašto se onda uvlači u kućicu?
Ako puža nešto dodirne, povlačenje je brza reakcija na moguću opasnost. Kada je napolju suvo, kućica mu pomaže i da sačuva vlagu. Zato puževe često viđamo posle kiše, dok tokom vrućeg dana mogu ostati skriveni, objašnjavaju naučnici.
Neke kopnene vrste u dugim periodima suše ulaze u estivaciju: gotovo prestaju da budu aktivne, usporavaju metabolizam i mogu da zatvore otvor kućice zaštitnim slojem.
Tokom hladnih meseci pojedine vrste na sličan način prezimljavaju. Takvo mirovanje može da traje mnogo duže od kratkih epizoda stanja nalik snu.
