Nekim ljudima je dovoljno jedno piće da osete da ih je alkohol „uhvatio“, dok drugi mogu da popiju više pre nego što primete njegove efekte. Iako na to utiču telesna masa, količina hrane u stomaku, brzina ispijanja i brojna drugačija okolnost, važnu ulogu može imati i genetika.
Kada se govori o osobi koja je „manje otporna na alkohol“, misli se na nekoga ko relativno brzo oseća dejstvo alkohola. Jedan od razloga krije se u načinu na koji organizam razgrađuje alkohol. Nakon što se popije, etanol se najpre pretvara u acetaldehid, a zatim u acetat, koji telo dalje razgrađuje. U ovom procesu učestvuju enzimi koje stvaraju različiti geni.
Posebno su značajni geni ADH i ALDH. Varijacije u ovim genima mogu uticati na brzinu kojom se alkohol i njegovi produkti razgrađuju. Kod određenih genetskih varijanti acetaldehid se može nakupljati brže, što kod nekih ljudi izaziva crvenilo lica, ubrzan rad srca, mučninu, glavobolju i druge neprijatne reakcije nakon alkohola.
Genetika, međutim, nije jedini faktor. Na to koliko brzo neko oseća alkohol utiču i telesna građa, pol, količina hrane, lekovi, hidratacija, brzina konzumiranja, kao i to koliko često osoba pije. Zbog toga neko ko „dobro podnosi“ alkohol ne mora nužno imati određenu genetsku prednost — moguće je da je njegovo telo jednostavno naviklo na čestu izloženost alkoholu.
Važno je i da veća tolerancija ne znači da je alkohol manje štetan. Osoba može imati osećaj da može da popije mnogo bez izraženih subjektivnih simptoma, dok alkohol i dalje utiče na mozak, koordinaciju, procenu rizika i druge organe. Obrnuto, osoba koja brzo oseća dejstvo alkohola ne mora nužno imati slab organizam.
