Njegova priča počinje među radnicima, ljudima koji su tražili jednostavan, ukusan i praktičan obrok koji mogu poneti sa sobom.
Od severa Meksika do svetske kuhinje
Iako tačno poreklo burita nije potpuno potvrđeno, najčešće se povezuje sa severnim delovima Meksika, posebno oblastima Sonore i Čivave.
U tim krajevima pšenične tortilje bile su veoma zastupljene, a velika uvijena tortilja sa punjenjem bila je idealna hrana za rudare, poljoprivrednike i radnike koji su provodili ceo dan van kuće.
Bila je jednostavna za pripremu, lako se nosila i pružala dovoljno energije za naporan rad.
Zašto se zove „mali magarac“?
Jedan od najzanimljivijih detalja vezanih za burito jeste njegovo ime.
Na španskom jeziku burrito znači „mali magarac“, odnosno dolazi od reči burro – magarac.
Postoji nekoliko priča o tome kako je jelo dobilo taj naziv. Prema jednoj teoriji, uvijena tortilja podsećala je na male pakete koje su magarci nosili tokom dugih putovanja. Druga priča kaže da su prodavci hrane koristili magarce za prenošenje svojih proizvoda.
Iako nije potpuno poznato koja je priča tačna, upravo ovaj neobičan naziv dodatno je doprineo popularnosti burita.
Legenda iz vremena revolucije
Jedna od najpoznatijih priča o nastanku burita vodi u meksički grad Siudad Huarez početkom 20. veka.
Prema legendi, prodavac hrane Huan Mendes počeo je da uvija hranu u velike tortilje kako bi ostala topla i kako bi je vojnici lakše nosili tokom Meksičke revolucije.
Istoričari ovu priču ne smatraju potpuno potvrđenom, ali ona je ostala jedna od najpoznatijih legendi vezanih za ovo jelo.
Burito je dugo bio specijalitet severnog Meksika, a tokom 20. veka počeo je da postaje sve popularniji u Sjedinjenim Američkim Državama.
Posebno mesto zauzeo je takozvani Mission burrito, nastao u San Francisku šezdesetih godina prošlog veka. Ova veća verzija često je sadržala meso, pirinač, pasulj, sir, pavlaku i guakamole, a upravo takav burito mnogi danas povezuju sa modernom verzijom ovog jela.
Od jednostavnog obroka za radnike, burito je postao deo ulične kulture i gastronomije širom sveta.
Tajna njegove popularnosti
Možda najveća snaga burita leži u njegovoj jednostavnosti.
Može biti drugačiji u svakoj zemlji, sa mesom, povrćem, različitim začinima ili lokalnim sastojcima. Upravo zato se lako prilagodio različitim ukusima i kulturama.
Burito je dokaz da najpoznatija jela često ne nastaju u luksuznim restoranima, već iz potrebe ljudi da naprave nešto praktično, ukusno i dostupno.
