Kada kažemo da je neko funkcionalno pismen, to znači da ume da koristi čitanje, pisanje i osnovne veštine računanja u svakodnevnom životu. Funkcionalna pismenost nije samo sposobnost da pročitamo rečenicu ili napišemo svoje ime, već da razumemo ono što čitamo i da naučeno možemo da primenimo u praksi. Funkcionalno pismena osoba, na primer, može da pročita uputstvo za lek, razume račun iz prodavnice, popuni formular, pronađe važne informacije u tekstu ili razume šta se od nje traži u nekom dokumentu.
Važan deo funkcionalne pismenosti je razumevanje pročitanog. Neko može tehnički da pročita tekst bez greške, a da pritom ne razume njegovu glavnu poruku, ne ume da izdvoji bitne informacije ili ne prepozna razliku između činjenice i mišljenja. Slično je i sa brojevima: funkcionalna pismenost podrazumeva da čovek ume da protumači cenu, popust, kamatu, raspored ili jednostavan grafikon i da na osnovu tih informacija donese odluku. Zato se danas sve više govori i o različitim oblicima pismenosti – medijskoj, digitalnoj, finansijskoj i informatičkoj.
Funkcionalna pismenost je, praktično, sposobnost da znanje pretvorimo u upotrebljivu veštinu. Ona nam omogućava da samostalno obavljamo svakodnevne obaveze, razumemo informacije kojima smo neprestano izloženi i donosimo informisane odluke. U vremenu u kojem svakodnevno čitamo vesti, koristimo aplikacije, potpisujemo ugovore, plaćamo račune i susrećemo se sa velikom količinom različitih informacija, funkcionalna pismenost postaje mnogo više od školskog znanja – ona je jedan od preduslova za samostalno funkcionisanje u savremenom društvu.
