Umesto da uklanjaju kamenje koje im je smetalo, stanovnici ovog portugalskog sela jednostavno su gradili oko njega. Tako je nastalo mesto koje izgleda kao da nije podignuto na planini, već da je iz nje izraslo.
Monsanto se nalazi u unutrašnjosti Portugala, u oblasti Beira Interior, na visokoj stenovitoj padini sa koje se pruža pogled na ravnicu.
Do vrha vode uske i strme ulice, između kamenih kuća koje se na pojedinim mestima gotovo stapaju sa ogromnim granitnim blokovima.
Upravo ti blokovi dali su selu izgled zbog kojeg ga je teško pomešati sa bilo kojim drugim mestom u Portugalu.
Kuća sa „jednim crepom“
Graditelji u Monsantu nisu pokušavali da pomere ogromne stene sa mesta na kojima su ih zatekli. Prilagođavali su im kuće.
Jedna strana stene mogla je da posluži kao zid, prostor između dva granitna bloka zatvaran je kamenim zidovima, dok je ponegde ogromna stena iznad kuće postajala prirodni krov.
Zbog takvih građevina u Monsantu se i danas može čuti izraz da pojedine kuće imaju „samo jedan crep“, jer njihov čitav krov praktično čini jedan masivan komad granita.
Na fotografijama ovakve kuće mogu da izgledaju gotovo nestvarno, ali iza njihovog oblika nije stajala želja za neobičnom arhitekturom. Ljudi su jednostavno koristili teren i materijal koji su imali pred sobom.
Ulice su se prilagodile stenama, a ne obrnuto
Isti princip vidi se i kada se prolazi kroz selo. Ulice nisu pravilne niti široke. Provlače se između kuća i granitnih gromada, penju uz padinu i ponekad naglo menjaju pravac jer je ogromna stena ostala tamo gde je bila.
Zato šetnja Monsantom ne izgleda kao obilazak planski građenog naselja.
Kuća se može naslanjati na stenu veću od nje, stepenice prolaziti između dva kamena, a granitni blok koji bi na drugom mestu predstavljao prepreku ovde postaje deo dvorišta ili građevine.
Zvanična turistička organizacija Portugala upravo ovu povezanost kuća i stena izdvaja kao jednu od glavnih posebnosti Monsanta.
Na vrhu sela ostaci tvrđave
Iznad kuća nalaze se ostaci srednjovekovnog zamka. U 12. veku portugalski kralj Afonso Henriques predao je Monsanto templarima, koji su učestvovali u oblikovanju i obnovi utvrđenja.
Do zamka vodi strm uspon kroz selo, ali se sa vrha otvara širok pogled na oblast oko Monsanta. Položaj na visokoj stenovitoj tački nije bio slučajan. Mesto je imalo veliki strateški značaj u vreme kada su utvrđenja ovog dela Portugala služila za odbranu teritorije.
Selo koje je proglašeno „najportugalskijim u Portugalu“
Monsanto je 1938. godine dobio neobičnu titulu. Na nacionalnom konkursu proglašen je za mesto koje najbolje predstavlja tradicionalni portugalski način života i kulturu, zbog čega je poneo naziv „najportugalskije selo Portugala“. Podsećanje na to priznanje i danas se može videti na Lucanovoj kuli iz 14. veka.
Na njenom vrhu nalazi se srebrni petao, simbol nagrade koju je selo tada dobilo.
Legenda koju selo čuva svakog maja
Uz Monsanto je vezana i mnogo starija priča. Prema lokalnom predanju, stanovnici su u drugom veku pre nove ere godinama odolevali rimskoj opsadi.
Istorijska priča o sedmogodišnjem otporu prenosi se kao legenda, a povezuje se sa praznikom Festa das Cruzes, koji se u Monsantu obeležava početkom maja. Bez obzira na to gde se završava istorija, a počinje predanje, jasno je zašto je ovaj položaj vekovima bio pogodan za odbranu – do samog vrha i danas nije lako stići.
Ovde je živeo i poznati portugalski pisac
Među kamenim kućama nalazi se i kuća u kojoj je svojevremeno živeo i radio portugalski lekar i pisac Fernando Namora. Boravak u Monsantu poslužio mu je kao inspiracija za delo „Retalhos da Vida de um Médico“, zasnovano na iskustvima lekara i životu ljudi u portugalskoj unutrašnjosti.
Tako Monsanto, osim neobične arhitekture, čuva i deo portugalske književne istorije.
Mesto u kojem nije lako videti šta je prvo nastalo
Možda najbolji opis Monsanta nije ni „kameno selo“ ni „selo pod stenama“. Kada se prođe njegovim ulicama, često zaista nije jasno šta je bilo prvo – kuća ili stena.
Ogromni komadi granita nisu uklonjeni da bi napravili mesto ljudima. Ljudi su napravili mesto sebi između njih. I upravo zbog toga Monsanto danas izgleda drugačije od gotovo svakog drugog evropskog sela: priroda ovde nije pozadina arhitekture, već njen sastavni deo.
