Na krajnjem jugoistoku Banata, nedaleko od granice sa Rumunijom, nalazi se Bela Crkva, varoš koja je jedan od svojih najvećih turističkih aduta dobila gotovo slučajno.
Početkom 20. veka na ovom području počela je eksploatacija šljunka. Iskopine koje su tada nastajale vremenom su ispunjene vodom i pretvorene u jezera, koja su danas zaštitni znak ovog kraja. Prvi radovi na vađenju šljunka počeli su 1904. godine, a Bela Crkva danas je poznata po ukupno sedam jezera.
Od uređene gradske plaže do mirnih uvala
Iako pripadaju istom jezerskom kompleksu, Belocrkvanska jezera nisu ista.
Najpoznatija su Gradsko, Vračevgajsko, Šljunkara i Šaransko jezero. Upravo među njima posetioci mogu da biraju da li žele klasičan dan na uređenom kupalištu ili nešto mirniji boravak uz vodu.
Gradsko jezero nalazi se uz zapadni obod Bele Crkve i jedno je od najuređenijih. Ima šljunkovitu plažu, restorane i kafiće, mogućnost iznajmljivanja pedalina, kao i sadržaje namenjene plivanju, ronjenju i drugim sportovima na vodi.
Oko jezera postoji i osvetljena pešačka i trim staza, pa se ovaj deo Bele Crkve ne prazni čim prođe vreme za kupanje. Tokom leta ovde funkcioniše i spasilačka služba.
Jezero sa ostrvom u hladu drveća
Samo oko 200 metara od Gradskog nalazi se Vračevgajsko jezero.
Njegov najprepoznatljiviji deo je uređeno ostrvo obraslo velikim drvećem. Do njega se može prići i sa kopna, a oko ostrva se nalazi plaža. Prirodni hlad čini ga posebno privlačnim tokom vrelih letnjih dana.
Na obali Vračevgajskog jezera nalaze se kampovi i bungalovi, a porodicama sa decom na raspolaganju su igrališta i drugi sadržaji. Moguće je iznajmiti čamce i pedaline, dok jedna od uređenih plaža ima teren za odbojku na pesku i sadržaje na vodi.
Zbog toga je ovo jezero dobar izbor za one koji ne dolaze samo na nekoliko sati već žele da pored vode provedu veći deo vikenda.
Šljunkara za one koji bi malo više mira
Nedaleko od Vračevgajskog nalazi se Šljunkara, do koje se stiže atarskim putem.
I ona ima uređenu glavnu plažu, ali se razlikuje po manjim uvalama duž obale. Upravo ti skriveniji delovi privlače posetioce kojima više odgovara mir nego gužva na centralnom kupalištu.
Šljunkara tako na istom mestu spaja dve stvari koje se leti ne pronalaze uvek lako – mogućnost da se boravi na uređenoj plaži, ali i da se pronađe nešto povučeniji deo obale.
Nisu sva jezera namenjena klasičnom kupališnom turizmu
Šaransko jezero takođe pripada grupi najpoznatijih belocrkvanskih jezera, ali njegova privlačnost je drugačija. Turistička organizacija Srbije posebno ga izdvaja kao mesto za pecaroše i posetioce koji traže prirodniji ambijent, dalje od najprometnijih plaža.
Uz ova četiri, kompleks čine još Novo, Biserno i Desno Vračevgajsko jezero. Ona su znatno manje urbanizovana i uglavnom privlače pecaroše, ronioce i ljude kojima nisu potrebni kafići, ležaljke i uređene plaže da bi uživali pored vode.
Upravo tu se najbolje vidi zbog čega sedam jezera ne treba posmatrati kao sedam gotovo istih kupališta.
Na relativno malom prostoru postoje potpuno različiti ambijenti – od uređene gradske plaže i večernje šetnje uz vodu do mesta gde je priroda mnogo manje menjana zbog turizma.
Više od kupanja
Belocrkvanska jezera privlače kupače, ali voda nije jedini razlog za dolazak.
Zbog ribljeg fonda ovaj kraj je poznat i među pecarošima, dok raznovrsnost ptica daje mogućnosti za njihovo posmatranje. Među ribama koje se navode za ova jezera su šaran, babuška i štuka.
Bela Crkva nalazi se oko 96 kilometara istočno od Beograda, a u njenoj okolini su i Deliblatska peščara, reke Nera, Karaš i Dunav. Zbog toga boravak ne mora da se završi na plaži, već se vikend može spojiti sa obilaskom okolne prirode.
Sedam jezera je, ipak, ono po čemu se Bela Crkva najlakše pamti. I možda je njihova najveća prednost upravo to što posetioci ne moraju svi da traže isto – neko može da izabere uređenu plažu i sadržaje, neko kampovanje, a neko samo miran deo obale i dan proveden pored vode.
