U junu 1969. godine napetost između El Salvadora i Hondurasa dostigla je vrhunac, ali razlozi nisu ležali u sportu već u dubokim društvenim i ekonomskim problemima.
Stotine hiljada siromašnih seljaka iz prenaseljenog El Salvadora godinama su prelazile granicu i naseljavale se u retko naseljenom Hondurasu.
Kada je vlada Hondurasa odlučila da sprovede agrarnu reformu, oduzme zemlju salvadorskim imigrantima i masovno ih protera nazad u njihovu domovinu, među dvema komšijskim zemljama stvorena je netrpeljivost koja je čekala samo najmanji povod da eksplodira.
Tri utakmice i eksplozija mržnje
Taj povod stigao je u vidu tri odlučujuća fudbalska meča za odlazak na Svetsko prvenstvo u Meksiku. Prva utakmica u glavnom gradu Hondurasa protekla je u atmosferi zastrašivanja gostujućih igrača, dok su navijači domaćih tokom cele noći pravili buku ispred hotela salvadorske reprezentacije.
Honduras je pobedio sa jedan prema nula, ali je revanš u San Salvadoru bio još suroviji. Domaći navijači su brutalno maltretirali goste, palili zastavu Hondurasa i izazvali nerede u kojima su stradale dve osobe, dok je Salvador slavio ubedljivu pobedu.
Odlučujući, treći meč odigran je na neutralnom terenu u Meksiko Sitiju pod nezapamćenim obezbeđenjem policije. Salvador je pobedio posle produžetaka sa tri prema dva i izborio plasman na Svetsko prvenstvo, ali je slavlje na terenima preraslo u tragediju na ulicama.
Istog dana kada je utakmica završena, diplomatski odnosi između dve zemlje su zvanično prekinuti, a agresivna retorika u medijima najavila je najgore.
Četiri dana sukoba i dalekosežne posledice
Samo nekoliko nedelja nakon poslednjeg sudijskog zvižduka, četrnaestog jula 1969. godine, vojska Salvadora pokrenula je iznenadni vazdušni i kopneni napad na Honduras. Započeo je takozvani Fudbalski rat, koji je trajao svega sto sati, ali je bio izuzetno surov.
Iako je ratno vazduhoplovstvo Hondurasa ubrzo preuzelo kontrolu nad nebom i uništilo ključne zapadne snabdevačke linije Salvadora, kopnene trupe Salvadora su duboko prodrle na teritoriju svog suseda.
Organizacija američkih država intervenisala je diplomatskim putem i primorala Salvador na prekid vatre i povlačenje trupa pod pretnjom sankcija. Iako je rat trajao nepunih pet dana, bilans je bio katastrofalan.
Poginulo je oko tri hiljade ljudi, uglavnom civila, dok je više od sto hiljada salvadorskih seljaka proterano iz Hondurasa, što je stvorilo ogromnu ekonomsku i humanitarnu krizu u Salvadoru.
Ovaj kratki i tragični sukob ostao je zabeležen u istoriji kao opominjući primer kako sportska strast može da se zloupotrebi za raspaljivanje već postojećih političkih i ekonomskih netrpeljivosti.
Umesto da fudbal spoji narode, utakmica iz 1969. godine poslužila je kao izgovor za rat čije su se posledice u Centralnoj Americi osećale decenijama kasnije.
