Milunka Savić, devojka iz Koprivnice kod Jošaničke Banje, nije čekala da je istorija pozove — sama je u nju ušla hrabro.
Kada je 1912. počeo Prvi balkanski rat, prerušila se u muškarca, otišla je u Beograd, i prijavila kao Milun. U Drinskoj diviziji borila se u Skadarskoj bici, a već u Bregalničkoj istakla se kao bombaš – hrabra, precizna i neustrašiva. Tek kada je ranjena, otkriveno je da je žena. Ali umesto da je vrate, nagrađuju je medaljom za hrabrost i činom kaplara.
U Prvom svetskom ratu, u čuvenom Gvozdenom puku, borila se na Drini i Kolubari, preživela je povlačenje preko Albanije, bila je teško ranjena, ali se vratila na front.
Na Solunskom frontu, na Kajmakčalanu, Dobrom polju i Gruništu, proslavila se kao bombaš! Pet puta je ranjena, a više puta odlikovana. Dva puta je dobila Karađorđevu zvezdu s mačevima. Francuski orden Legije časti. Ratni krst sa zlatnom palmom — kao jedina žena na svetu.
Posle rata u braku sa Veljkom Gligorovićem dobila je ćerku Milenu i usvojila još tri ćerke. Kao dobrovoljac bespovratno dobija imanje u dobrovoljačkoj koloniji Marijin majur, kasnije nazvanoj Stepanovićevo, blizu Novog Sada. Ubrzo se razišla sa mužem.
Posle šest godina seli se u Beograd, gde se zaposlila kao čistačica u Hipotekarnoj banci. Odbila je ponudu da se preseli u Francusku i dobije francusku vojnu penziju.
Odgojila je i iškolovala tridesetoro dece koju je dovodila iz rodnog sela. Skupština grada Beograda dodelila joj je stan u kojem je pred smrt kratko boravila. Sahranjena je u porodičnoj grobnici, a 2013. njeni posmrtni ostaci preneti su u Aleju velikana.
Peta priča iz ekskluzivnog serijala “Srpske heroine”, koji je nastao po knjizi “Srpske heroine u Velikom ratu”, autora: Bojane Ilić, Marijane Mraović i Petra Đurđeva, u izdanju Media centra Odbrana.
