Nova studija objavljena u časopisu Scientific Reports otkriva da ove životinje poseduju sopstvenu verziju matematike. Istraživači su dokazali da žirafe mogu mentalno da kombinuju količine, što je veština koja se smatra osnovom za razvoj naprednijih numeričkih sposobnosti i koju ne poseduju sve životinjske vrste.
Eksperiment sa šargarepama u barselonskom zoološkom vrtu
Istraživanje je sprovedeno na četiri žirafe u Zoološkom vrtu u Barseloni kroz stotine ponovljenih testova sa njihovim omiljenim povrćem – šargarepom.
Naučnici su ispred životinja postavili skrivene posude sa različitim brojem komada povrća, a zatim bi pred njihovim očima u jednu od posuda ubacili dodatne šargarepe. Žirafe su morale da izračunaju koja je posuda na kraju ostala sa više hrane.
Žirafa po imenu Nuru je bez greške shvatala da je posuda u kojoj su se prvobitno nalazila dva komada, a u koju su ubačena još dva, bolji izbor od posude sa tri šargarepe.
Da bi donela ispravnu odluku, ona je morala mentalno da manipuliše količinama i razume da je zbir dva i dva veći od tri.
Različiti nivoi inteligencije i granice računanja
Iako žirafe ne koriste simbole i brojeve kao ljudi, one poseduju perceptivnu osnovu za sabiranje. Od četiri testirane jedinke, dve su pokazale vrhunske rezultate, dok su preostale dve pronašle način da varaju, birajući posudu koju je istraživač poslednju dodirnuo.
Naučnici pretpostavljaju da se individualne numeričke sposobnosti razlikuju od životinje do životinje, baš kao i kod ljudi.
Zanimljivo je da su žirafe pale na testovima koji su simulirali oduzimanje, što ukazuje na to da su operacije razdvajanja količina za njih znatno kompleksnije od spajanja.
Ipak, u poređenju sa prethodnim studijama, žirafe su pokazale bolje rezultate u obradi količina od konja, pasa, pa čak i od nekih drugih papkara poput lama, bizona i nosoroga.
Evolucioni značaj i snalaženje u divljini
Sposobnost razmišljanja u brojevima dugo se smatrala isključivo ljudskom osobinom, ali primeri iz prirode, poput pčela koje broje orijentire ili vukova koji procenjuju veličinu čopora pre lova, to demantuju.
Raniji eksperimenti su pokazali da žirafe računaju i verovatnoću kada biraju mešavine salata, nepogrešivo birajući one sa većim procentom šargarepe.
U divljini, ove matematičke veštine im najverovatnije pomažu da procene delove savane sa bogatijim drvećem akacije, da izbegnu prredatore ili da donose odluke unutar svojih kompleksnih društvenih grupa koje se često razdvajaju i ponovo spajaju.
Ravnoteža između prirode i svesti
Ovo otkriće pruža kompletniju sliku o tome kako su se kognitivne sposobnosti razvijale kod životinja i kako su povezane sa njihovim načinom života.
Dok kroz savremene naučne metode otkrivamo složene procese u njihovom ponašanju, žirafe nas podsećaju kako priroda savršeno balansira između urođenih nagona i inteligencije — omogućavajući ovim veličanstvenim bićima da pomoću jednostavnih mentalnih kalkulacija donose mudre odluke u borbi za opstanak, dokazujući da čovek nipošto nije jedino inteligentno biće na planeti.
