Suv vazduh, visoke temperature, nagle promene vremena, prehlada, alergije ili jednostavno snažnije duvanje nosa mogu da budu dovoljni da dođe do krvarenja. Kod nekih ljudi ono se javlja i češće zbog osetljivije sluzokože.
Jedan od najčešćih razloga jeste isušena unutrašnjost nosa. Kada je vazduh suv, naročito tokom grejne sezone ili u prostorijama sa klimatizacijom, sluzokoža može da ispuca i postane podložnija povredama. Češanje ili čačkanje nosa, kao i često korišćenje pojedinih sprejeva za nos, takođe mogu doprineti pojavi krvarenja. Kod dece je ovaj problem naročito čest upravo zato što nesvesno dodiruju i iritiraju sluzokožu nosa.
Šta da uradite ako vam nos prokrvari
Kada nos prokrvari, važno je ostati miran i pravilno reagovati. Osoba treba da sedne, blago se nagne napred i prstima pritisne mekani deo nosa, odmah ispod koštanog dela, i da ga drži pritisnutim oko 10 do 15 minuta bez povremenog puštanja kako bi proverila da li je krvarenje stalo. Glavu ne treba zabacivati unazad, jer krv tada može da se sliva niz grlo. Hladan oblog preko nosa ili obraza može biti dodatna pomoć.
Situacije koje ne treba ignorisati
Lekarsku pomoć treba potražiti ako je krvarenje obilno, ako ne prestaje uprkos pravilnom pritisku, ako se često ponavlja ili ako se pojavilo nakon ozbiljne povrede glave ili nosa. Posebnu pažnju zahtevaju i osobe koje uzimaju lekove koji utiču na zgrušavanje krvi ili imaju poznate probleme sa krvarenjem. Ako se uz krvarenje javljaju slabost, vrtoglavica, otežano disanje ili gubitak svesti, potrebno je hitno potražiti medicinsku pomoć.
U većini slučajeva, međutim, krvarenje iz nosa prolazi bez posledica. Prevencija se svodi na održavanje odgovarajuće vlažnosti vazduha, izbegavanje čačkanja i agresivnog duvanja nosa i, po potrebi, korišćenje fiziološkog rastvora za održavanje vlažnosti sluzokože. Važno je zapamtiti da količina krvi može izgledati velika iako je krvarenje nastalo iz veoma malih krvnih sudova, ali da učestala ili neuobičajena krvarenja ipak zaslužuju razgovor sa lekarom.
