Kada poslednji put niste mogli da zaspite jer ste osećali da treba da uradite još nešto, iako ste već umorni?
Osećaj krivice postao je tihi pratilac savremenog čoveka. I ono što je zanimljivo pojavljuje se i onda kada ništa loše nismo uradili. Javlja se kada se odmaramo, kada se smejemo, kada zatvorimo laptop i izađemo u šetnju.
Krivica kao odraz prevelike odgovornosti
Ekonomski sistem nas navodi da ako imamo slobodan sat, trebalo bi da budemo poduktivni. Ako smo mi dobro, trebalo bi da pomognemo onima koji nisu.
Zamislite situaciju u kojoj na vašem telefonu stiže vest o tuđoj nesreći u isto vreme kada vam dete traži da se igrate. Vi birate dete. I već vas kopka griža savesti za one koje ste zanemarili.
Problem nije u vašoj empatiji, već u tome što vas tehnologija čini svedokom prevelike patnje.
Danas imamo uvid u rat na drugom kraju planete dok istovremeno vršimo svakodnevne aktivnosti. Naš mozak registruje bol kao da smo ipak blizu. Ali pošto ne možemo da utičemo na sprečavanje toga, javlja se krivica.
Šta zapravo znači hronična krivica i kako je prepoznati
Ako se često hvatajte u ovome, verovatno ste iskusili neke od ovih pojava:
Teško vam je da uživate u slobodnom danu jer biste mogli da završite još obaveza.
Čitate loše vesti čak i kada vas umaraju.
Izbegavate da ugasite obaveštenja jer šta ako se nešto desi.
Kada konačno zaspite, budite se sa osećajem da kasnite, iako ne znate za čim.
Krivica tada više nije korisna. Ne motiviše vas na delovanje, već vas iscrpljuje.
Ovo je znak da vaš mozak nosi više nego što jedna osoba može da podnese. Dozvolite sebi da povremeno ne budete na usluzi celom svetu. Jer, svetu ste potrebni odmorni i prisutni.
