Psihologija pokazuje da na naše navike i odluke mnogo jače utiče sredina nego volja. Ljudi oko nas, rutina, mesta na kojima provodimo vreme i svakodnevni stimulusi stalno “guraju” mozak da se ponaša na uobičajen način. Zato je teško promeniti navike dok ostajemo u istom sistemu.
Zanimljivo je da se često velike promene ne dešavaju zato što smo odjednom postali “druga osoba”, već zato što smo se našli u drugačijem okruženju – nov grad, novi ljudi, novi ritam života. Tada mozak nema stare okidače i počinje da formira nove obrasce.
Zbog toga ljudi nakon promene sredine često kažu da su “konačno krenuli napred”, iako se u suštini nije promenila njihova ličnost, već kontekst u kojem funkcionišu.
Još jedan važan detalj je da mozak voli poznato, čak i kada nije dobro. To znači da ostajanje u istoj rutini često deluje lakše nego promena, jer promena traži dodatnu mentalnu energiju i nesigurnost.
U suštini, veliki životni pomaci retko dolaze samo iz odluke, a mnogo češće iz promene okruženja koje dozvoli osobi da se ponaša drugačije bez stalnog vraćanja na stare navike.
